Velika dvorana u 20 sati
Jugoslovensko dramsko pozorište
Velika scena „Ljuba Tadić“
Branislav Nušić
TAKO JE MORALO BITI
Adaptacija i režija: Egon Savin
Scena i kostim: Angelina Atlagić
Izbor muzike: Egon Savin
Dramaturg: Marina Milivojević-Mađarev
Scenski govor: Ljiljana Mrkić-Popović
Asistent reditelja: Maja Šimić
Asistent scenografa i kostimografa: Snežana Pešić-Rajić
Organizator: Nionela Tarić
Lica:
Jakov Nedeljković: Predrag Ejdus
Marija: Radmila Radovanović
Jela: Anita Mančić
Stanka: Jelena Petrović
Đorđe Đorđević: Nebojša Dugalić
Obrad Đorđević: Mihailo Janketić
Janković: Miodrag Radovanović
Milan: Radovan Vujović
Ljubomir Nestorović: Vojin Ćetković
Sofija: Ana Simić / Jelena Angelovski
Momak: Ivan Pantović
Dizajner svetla: Svetislav Calić
Majstor tona: Aleksandar Major
Inspicijent: Marko Ajvaz
Sufler: Anđelka Dimitrijević
Premijera - 6. juna 2007. godine.
U predstavi se koriste pesme Ja vstretil vas (ruska narodna pesma) u izvođenju Roby Lakatosa i njegovog ansambla (uživo iz Budimpešte), Ciganka mi gatala (narodna - V. Popović) u izvođenju „Šajke“ i Jutros mi je ruža procvetala Miće Petrovića (D. Knežević).
Premijera na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u sredu, 6. juna 2007. godine u 20 časova.
Početkom dvadesetog veka, 1900. godine na beogradsku scenu izlaze jedna za drugom: jednočinka Knez Ivo od Semberije,Običan čovek,Tako je moralo biti, Šopenhauer i bajka Ljiljan i Omorika. Komad Tako je moralo biti Slobodan Jovanović naziva Istorijom jedne žene, te piše da je ovo komad iz savremenog života, načinjen po obrascu francuske komedije. Ukratko G. Nušić se ogledao, bezmalo u svim pozorišnim vrstama, i moglo bi se bez preterivanja reći, da on sam vredi čitavo kolo dramskih književnika... Što karakteriše Nušićevu dramu, to je da u njoj ... nema gotovo nijedne loše ličnosti a to nisu ni Jela, ni Đorđe, niti Nestorović ... Ipak kad su te tri ličnosti, došle u dodir, desila se 1. pronevera državnog novca, 2. preljuba, i 3. samoubistvo. I pisac za sve to veli: tako je moralo biti! Reditelj Egon Savin smatra da je Nušić bio celu polovinu veka ispred srpskog pozorišta. Da je naišla na onakav odjek kakav drama zaslužuje, Nušić bi sigurno nastavio sa pisanjem društvenih drama koje je voleo i kojima se toliko divio... Veliki je izazov za savremenu režiju da pokaže da su Nušić dramatičar i Nušić komediograf zapravo isti čovek. Pisac jednog raskošnog talenta, jedno pozorišno biće.
Jugoslovensko dramsko pozorište
Velika scena „Ljuba Tadić“
Branislav Nušić
TAKO JE MORALO BITI
Adaptacija i režija: Egon Savin
Scena i kostim: Angelina Atlagić
Izbor muzike: Egon Savin
Dramaturg: Marina Milivojević-Mađarev
Scenski govor: Ljiljana Mrkić-Popović
Asistent reditelja: Maja Šimić
Asistent scenografa i kostimografa: Snežana Pešić-Rajić
Organizator: Nionela Tarić
Lica:
Jakov Nedeljković: Predrag Ejdus
Marija: Radmila Radovanović
Jela: Anita Mančić
Stanka: Jelena Petrović
Đorđe Đorđević: Nebojša Dugalić
Obrad Đorđević: Mihailo Janketić
Janković: Miodrag Radovanović
Milan: Radovan Vujović
Ljubomir Nestorović: Vojin Ćetković
Sofija: Ana Simić / Jelena Angelovski
Momak: Ivan Pantović
Dizajner svetla: Svetislav Calić
Majstor tona: Aleksandar Major
Inspicijent: Marko Ajvaz
Sufler: Anđelka Dimitrijević
Premijera - 6. juna 2007. godine.
U predstavi se koriste pesme Ja vstretil vas (ruska narodna pesma) u izvođenju Roby Lakatosa i njegovog ansambla (uživo iz Budimpešte), Ciganka mi gatala (narodna - V. Popović) u izvođenju „Šajke“ i Jutros mi je ruža procvetala Miće Petrovića (D. Knežević).
Premijera na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u sredu, 6. juna 2007. godine u 20 časova.
Početkom dvadesetog veka, 1900. godine na beogradsku scenu izlaze jedna za drugom: jednočinka Knez Ivo od Semberije,Običan čovek,Tako je moralo biti, Šopenhauer i bajka Ljiljan i Omorika. Komad Tako je moralo biti Slobodan Jovanović naziva Istorijom jedne žene, te piše da je ovo komad iz savremenog života, načinjen po obrascu francuske komedije. Ukratko G. Nušić se ogledao, bezmalo u svim pozorišnim vrstama, i moglo bi se bez preterivanja reći, da on sam vredi čitavo kolo dramskih književnika... Što karakteriše Nušićevu dramu, to je da u njoj ... nema gotovo nijedne loše ličnosti a to nisu ni Jela, ni Đorđe, niti Nestorović ... Ipak kad su te tri ličnosti, došle u dodir, desila se 1. pronevera državnog novca, 2. preljuba, i 3. samoubistvo. I pisac za sve to veli: tako je moralo biti! Reditelj Egon Savin smatra da je Nušić bio celu polovinu veka ispred srpskog pozorišta. Da je naišla na onakav odjek kakav drama zaslužuje, Nušić bi sigurno nastavio sa pisanjem društvenih drama koje je voleo i kojima se toliko divio... Veliki je izazov za savremenu režiju da pokaže da su Nušić dramatičar i Nušić komediograf zapravo isti čovek. Pisac jednog raskošnog talenta, jedno pozorišno biće.
Нема коментара:
Постави коментар