Pozorište Slavija Beograd
KIRIJA
Po motivima „Kirije“ Branislava Nušića
Režija: Radoslav-Zlatan Dorić
Scenograf / kostimograf: Vesna Radović
Kompozitor: Miroljub Aranđelović-Rasinski
Koreograf: Pjer Rajković
Lica:
Majka: Ljiljana Blagojević
Otac: Vladan Gajović
Seka, starija ćerka: Staša Radulović
Bata, stariji sin: Stefan Trifunović
Mlađa ćerka: Jelica Kovačević
Mlađi sin: Nikola Ilić
Činovnik: Bora Nenić
Žandarm: Predrag Jovanović
Sezona: 2009/2010.
Premijera: 31.10.2009.
Nušić je „Kiriju“ nazvao „Šala u jednom činu“. Da li je to danas šala,
da li je to ikad bila šala? Kad sam se ponovo, po ko zna koji put, našao pred „Kirijom“, upitao sam se kako bi čitava Nušićeva igra izgledala danas? Šta bi bilo sa porodicom koja živi tako kako živi kod Nušića u ovoj adaptaciji? Ima li danas ljudi koji, radeći pošteno i čestito (ako imaju posao) ne mogu da sastave kraj s krajem da prežive, da kao Nušićevi junaci ne mogu da plate kiriju? Šta oni treba da rade? Kako da sačuvaju svoju porodicu, ako je imaju? Ako se već nije raspala? Treba li da se bune, štrajkuju, kradu, ubijaju …? Da seku sopstvene prste?
I tako razmišljajući o svemu tome i o Nušićevoj „Šali“ nastao je ovaj
komad. Od Nušića sam, logično, zadržao sve što sam mogao. Ipak,
možda se malo otelo, možda je sve više nego šala. Jer Nušić je uvek
Nušić.
Radoslav Zlatan Dorić
KIRIJA
Po motivima „Kirije“ Branislava Nušića
Režija: Radoslav-Zlatan Dorić
Scenograf / kostimograf: Vesna Radović
Kompozitor: Miroljub Aranđelović-Rasinski
Koreograf: Pjer Rajković
Lica:
Majka: Ljiljana Blagojević
Otac: Vladan Gajović
Seka, starija ćerka: Staša Radulović
Bata, stariji sin: Stefan Trifunović
Mlađa ćerka: Jelica Kovačević
Mlađi sin: Nikola Ilić
Činovnik: Bora Nenić
Žandarm: Predrag Jovanović
Sezona: 2009/2010.
Premijera: 31.10.2009.
Nušić je „Kiriju“ nazvao „Šala u jednom činu“. Da li je to danas šala,
da li je to ikad bila šala? Kad sam se ponovo, po ko zna koji put, našao pred „Kirijom“, upitao sam se kako bi čitava Nušićeva igra izgledala danas? Šta bi bilo sa porodicom koja živi tako kako živi kod Nušića u ovoj adaptaciji? Ima li danas ljudi koji, radeći pošteno i čestito (ako imaju posao) ne mogu da sastave kraj s krajem da prežive, da kao Nušićevi junaci ne mogu da plate kiriju? Šta oni treba da rade? Kako da sačuvaju svoju porodicu, ako je imaju? Ako se već nije raspala? Treba li da se bune, štrajkuju, kradu, ubijaju …? Da seku sopstvene prste?
I tako razmišljajući o svemu tome i o Nušićevoj „Šali“ nastao je ovaj
komad. Od Nušića sam, logično, zadržao sve što sam mogao. Ipak,
možda se malo otelo, možda je sve više nego šala. Jer Nušić je uvek
Nušić.
Radoslav Zlatan Dorić
Нема коментара:
Постави коментар