Narodno pozorište u Beogradu
Branislav Nušić
POKOJNIK
Režija i adaptacija: Egon Savin
Dramaturg: Slavko Milanović
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović
Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Marina Medenica
Premijerna podela:
Pavle Marić: Nebojša Kundačina
Milan Novaković: Darko Tomović
Spasoje Blagojević: Predrag Ejdus
Gospodin Đurić: Branko Jerinić
Ljubomir: Bojan Krivokapić
Anta: Aleksandar Đurica
Mladen Đaković: Ljubomir Bandović
Mile: Miloš Đorđević
Aljoša: Boris Pingović
Adolf Švarc: Radovan Miljanić
Rina: Nataša Ninković
Agent: Zoran Ćosić
Marija: Anđelka Ristić
Sofija: Ivana Šćepanović
Žandarm: Milan Šavija
Organizator: Jasmina Urošević
Inspicijent: Sandra Žugić Rokvić
Sufler: Gordana Perovski
Asistent reditelja: Marija Lutkovski
Asistent scenografa: Kaća Todović
Asistenti kostimografa: Olga Mrđenović, Ivana Guteša
Grafički dizajn delova dekora: Milica Maksimović
Dizajn zvuka: Vladimir Petričević
Majstor svetla: Miodrag Milivojević
Majstor maske: Dragoljub Jeremić
Majstor pozornice: Zoran Mirić
Majstor tona: Perica Ćurković
Modelari kostima: Drena Drinić, Radmila Marković
Kostimi su izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta
Modelar obuće: Milan Rakić
Dekor je izrađen u radionicama Narodnog pozorišta pod rukovodstvom: Svetislava Živkovića
Tek pred kraj života, sa Pokojnikom, gotovo na samrtničkoj postelji, Nušić je doživeo satisfakciju i priznanje – „gotovo jednodušnu pozitivnu ocenu“ (kako je meru te satisfakcije precizirao Raško V. Jovanović). Ali kada se pogleda sadržaj „gotovo jednodušne pozitivne ocene“, može da se primeti stara suzdržanost: kritika Nušića hvali zbog toga što ga je „vreme nagnalo da zaboravi na zabavljanje“ i što je (kao da u tome i nema nikakve piščeve zasluge!) bio takoreći primoran „da se zabrine, da se naljuti, da mesto meke gumene palice šale, uzme oštri bič prave i duboke satire“ (M. Savković). Sliku kulturnih prilika u kojima je Nušić stvarao i sa kojima je morao da se nosi, dopunjuje podatak da čak ni o komediografskom opusu neprikosnoveno najgledanijeg i najigranijeg pisca „nije napisana ni jedna iole ozbiljna studija (s nekoliko časnih izuzetaka, tridesetih godina – pred kraj piščevog života)“(J. Lešić). Kako kaže Egon Savin, koji je režijama potvrdio svoju tvrdnju da je Nušić „autor sa crtom genijalnosti“ – „Pozorište za koje je Nušić stvarao kaskalo je za evropskim kulturnim zbivanjima. Nušić je bio celu polovinu veka ispred srpskog pozorišta“.
Branislav Nušić
POKOJNIK
Režija i adaptacija: Egon Savin
Dramaturg: Slavko Milanović
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović
Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Marina Medenica
Premijerna podela:
Pavle Marić: Nebojša Kundačina
Milan Novaković: Darko Tomović
Spasoje Blagojević: Predrag Ejdus
Gospodin Đurić: Branko Jerinić
Ljubomir: Bojan Krivokapić
Anta: Aleksandar Đurica
Mladen Đaković: Ljubomir Bandović
Mile: Miloš Đorđević
Aljoša: Boris Pingović
Adolf Švarc: Radovan Miljanić
Rina: Nataša Ninković
Agent: Zoran Ćosić
Marija: Anđelka Ristić
Sofija: Ivana Šćepanović
Žandarm: Milan Šavija
Organizator: Jasmina Urošević
Inspicijent: Sandra Žugić Rokvić
Sufler: Gordana Perovski
Asistent reditelja: Marija Lutkovski
Asistent scenografa: Kaća Todović
Asistenti kostimografa: Olga Mrđenović, Ivana Guteša
Grafički dizajn delova dekora: Milica Maksimović
Dizajn zvuka: Vladimir Petričević
Majstor svetla: Miodrag Milivojević
Majstor maske: Dragoljub Jeremić
Majstor pozornice: Zoran Mirić
Majstor tona: Perica Ćurković
Modelari kostima: Drena Drinić, Radmila Marković
Kostimi su izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta
Modelar obuće: Milan Rakić
Dekor je izrađen u radionicama Narodnog pozorišta pod rukovodstvom: Svetislava Živkovića
Tek pred kraj života, sa Pokojnikom, gotovo na samrtničkoj postelji, Nušić je doživeo satisfakciju i priznanje – „gotovo jednodušnu pozitivnu ocenu“ (kako je meru te satisfakcije precizirao Raško V. Jovanović). Ali kada se pogleda sadržaj „gotovo jednodušne pozitivne ocene“, može da se primeti stara suzdržanost: kritika Nušića hvali zbog toga što ga je „vreme nagnalo da zaboravi na zabavljanje“ i što je (kao da u tome i nema nikakve piščeve zasluge!) bio takoreći primoran „da se zabrine, da se naljuti, da mesto meke gumene palice šale, uzme oštri bič prave i duboke satire“ (M. Savković). Sliku kulturnih prilika u kojima je Nušić stvarao i sa kojima je morao da se nosi, dopunjuje podatak da čak ni o komediografskom opusu neprikosnoveno najgledanijeg i najigranijeg pisca „nije napisana ni jedna iole ozbiljna studija (s nekoliko časnih izuzetaka, tridesetih godina – pred kraj piščevog života)“(J. Lešić). Kako kaže Egon Savin, koji je režijama potvrdio svoju tvrdnju da je Nušić „autor sa crtom genijalnosti“ – „Pozorište za koje je Nušić stvarao kaskalo je za evropskim kulturnim zbivanjima. Nušić je bio celu polovinu veka ispred srpskog pozorišta“.
Нема коментара:
Постави коментар