понедељак, 30. септембар 2019.

Osipaonica 2019


OSIPAONICA

Osipaonica je naseljeno mesto grada Smedereva u Podunavskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 3560 stanovnika (prema popisu iz 2002. bilo je 4071 stanovnika). Prvi podaci o ovome naselju postoje iz doba austrijske vladavine. Na karti iz toga doba (1718—1739.) uneto je naselje mesto Ossiptanize. Kasnije se, u prvim desetinama 19. veka, u aračkim spiskovima pominje Osipaonica koja je imala 1818. 57, a 1822. 64 kuće. Godine 1846. selo je imalo 147 kuća, a po popisu iz 1921. godine u selu bilo 663 kuće sa 3448 stanovnika. Osipaonica je od Smedereva udaljena 22 kilometra.


Nekada se selo Osipaonica nalazilo na desnoj obali Jezave, Pored puta Smederevo – Požarevac. Zbog velikih i čestih poplava i turskih zuluma selo je često melnjalo lokaciju. Dešavalo se da se selo zbog toga brojčano smanje - ospe. Tada su se zbegovi povećavali. Međutim kada prođe opasnost od poplava i Turaka, seljani se opet vrate u selo, a zbegovi smanje – ospu. Po toj verziji selo je zbog tog “osipanja” dobilo ime Osipaonica. 


Prema Dr. Leontiju Pavloviću, selo je prvobitno bilo podignuto na peskovitom zemljištu. Čim naiđu vode Jezave ili Morave, pesak na kome su kuće bile izgrađene, počne da se osipa i da je po tome dobilo ime. Cigani, kojih u selu ima dosta, svoje selo zovu Sipanjica. Postoji verzija da je selo dobilo ime po ovčoj bolesti “sipanica”.


Legenda kaže da je Osipaonica mogla da postane prestonica Srbije. Naime, Đurađ Branković je posle predaje Beograda Ugrima, ostao bez prestonice. U razmišljanju gde da podigne prestonicu, jednom prilikom kada su se nalazili u Nekucimu, Jerina je predložila da prestonicu sagrade tamo gde padnu guske koje su se baš spremale da polete. Guske su poletele i pale kod današnje Osipaonici, međutim pošto Đurađ i Jerina još nisu stigli, a u međuvremenu su guske opet poletele i pale na ušću Jezave u Dunav. Tako je po legendi Đurađ Branković našao mesto da podigne svoju prestonicu. 


Po zapisima od ranije, meštani se bave zemljoradnjom i to proizvodnjom kukuruza i pšenice. Cigani se bave zanatima i proizvode robu za široku upotrebu u seoskim domaćinstvima. Selo je zbijenog tipa i kuće su ušorene pored puteva. 


недеља, 29. септембар 2019.

Mister Dolar 2017

BRANISLAV NUŠIĆ

MISTER DOLAR 2017

POZORIŠTE NA TERAZIJAMA








Premijera: 10. februar 2017.
Mjuzikl u adaptaciji i režiji Vladimira Lazića
Tekst songova i dramaturg:  Željko Mijanović
Kompozitor: Ninoslav Ademović
Muzički aranžmani: Ninoslav Ademović, Aleksandar Sedlar
Orkestracija, dirigent, kompozitor songova Izborna godina i Javna tajna: Aleksandar Sedlar
Koreograf: Milica Cerović
Scenograf: Aleksandar Veljanović
Kostimograf: Vanja Popović
Lektor: Radovan Knežević



Uloge:

Aleksandar Matković – Radoslav Rade Marjanović
Žan, Jovan Todorović – Marko Gvero
Koka, Koviljka Jurišić – Dušica Novaković
Spasoje Blagojević – Duško Radović
Ela Blagojević – Valentina Pavličić
Rista Topčagić – Milan Milosavljević
Živana Rančić, Madam Patu – Ana Simić
Mladen Novaković – Žarko Stepanov
Gradimir Protić – Milan Antonić
Sima Jeremić – Miroljub Turajlija
Anja, Agnija Ružić – Anja Mit
Života Cvijović – Aleksandar Dunić
Lola, Desanka Cvijović – Maja Noveljić
Ljubinko Balabanović – Milan Bosiljčić
Nina Teofilović – Jelena Arsić/Barbara Milovanov
Mariška – Ana Zdravković
Branimir Đaković – Ivan Zablaćanski
Lulu – Dušan Kaličanin
Momak kod Matkovića – Milan Tubić
Profesor Pavle Marić Satara / Momak koji obećava – Dušan Šida
Aljoša Švarcov – Ljubiša Dinčić


Asistent reditelja: Marko Jovičić
Asistent koreografa: Jovana Ikonić
Asistent kostimografa: Sofija Lučić
Asistent scenografa: Tatjana Žiropađa
Korepetitor drame i solista: Hrvoje Ivović
Korepetitor baleta: Tatjana Radunović
Korepetitor hora: Tatjana Nikolić

Balet:
Nina Bulajić, Igor Grabovica, Lidija Novaković, Ivana Dubovac,, Dolores Magdalenić, Miloš Mitić, Miloš Jadžić, Marko Mićić, Branko Mitrović, Dunja Stanaković, Neda Popović, Sava Vidicki,  Milica Todorović, Sanja Kostić, Tara Tomašić, Lika Živković, Goran Vidajić
Hor:
Miroslav Marković, Voja Orlić, Mirjana Stojanović, Kristina Savić, Tatjana Matejić, Ivana Klarić, Mirjana Matić, Igor Arizanović, Milena Moravčević, Aleksandar Novaković, Marko Pantelić, Nenad Poledica, Bojan Gavrilović, Jovan Nikolić, Zoran Doronjski, Marko Bogdanić, Jelena Mit, Zorica Bošković, Biljana Peković, Hana Ramujkić
Orkestar:
Biljana Jovanović (koncertmajstor), Ivana Matejić, Marija Ristić, Borivoje Spasojević, Ana Tadić, Dragomir Marinković, Katarina Kasatkin, Daniela Stanković, Ana Rajković, Ivan Ranković, Maja Hajduković, Aleksandar Petković, Vladimir Mandić, Zoran Kovačevski, Mladen Lukić, Mihajlo Bogosavljević, Vlastimir Blagojević, Dejan Stojadinović, Želimir Vasić / Nikola Đokić, Uroš Ranković, Ivana Pavlović, Anica Ivančević




Specifičnost najnovije verzije Nušićevog „Mister Dolara“ sastoji se u tome što će ova komedija, našeg veoma izvođenog pisca u srpskim pozorištima,  sada biti odigrana  u formi mjuzikla. Nušićevu komediju „Mister Dolar“ reditelj Vladimir Lazić adaptirao je u formu libreta za mjuzikl,  napisani su songovi  koji su sastavni deo radnje kao i originalna muzika komponovana za ovu namenu. U radu na predstavi uključeni su i ostali  saradnici: muzički aranžer i dirigent, koreograf, scenograf i kostimograf.
Najnoviju ansambl predstavu Pozorišta na Terazijama realizuje veliki broj glumaca, muzičara, igrača, horskih pevača i tehničkog osoblja. Osim stalnih članova kuće, u radu na ovoj predstavi uključeni su i vrlo važni gostujući umetnici i stalni saradnici Pozorišta.




Glavni junaci ove Nušićeve satrirične komedija, u kojoj se veliki pisac smeje u lice učmaloj i zatvorenoj grupi povlašćenih, jeste uvređeni Matković. On će uz pomoć medija izvesti jedan „duštveni eksperiment“ čiji je glavni junak konobar Žan koji će se, “ni kriv ni dužan”, naći u središtu ove Matkovićeve podvale malograđanštini.
Razlika u odnosu na original sastoji se u tome što se Žan neće tako lako prepustiti povratku u anonimnost.
Predstava „Mister Dolar“ još jednom potvrđuje da je rodno mesto mjuzikla  u Srbiji  Pozorište na Terazijama, gde se ova vrsta predstava ne izvodi povremeno ili od prilike do prilike, već je mjuzikl naše stalno opredeljenje i  glavni  tok.
Željko Jovanović




Da li je moguće da se od vremena kada je Branislav Nušić napisao MISTER DOLARA ništa bitno nije dogodilo u društvu u kome je sve podređeno materijalnim interesima u čemu  ugled, poštenje  i moral ne znače gotovo ništa?
Prikazujući živopisnu galeriju mračnih tipova, skorojevića i lažnih buržuja koji sa lakovernošću prouzrokovanom njihovom vlastitom pohlepom i požudom, stvaraju lažnog idola, kao da smo posegli za jednom od brojnih afera kojima smo zapljusnuti u višedecenijskom stvaranju moderne države.
Nama je pripala uloga da se, posredstvom nekih zavodljivijih stvari, muzike i koreografije,  nađemo na vetrometini igre prepoznavanja, na  “putu  u visoko društvo”.
Vladimir Lazić i stvaralački tim mjuzikla MISTER DOLAR





 



 
































Kir Janja 2015.

Jovan Sterija Popović

Kir Janja

Okret teatar

premijera 27. aprila 2015.


Adaptacija i režija: "Teatar lektire"
Originalna muzika: Marko Nikolić i Milan Vranešević
Dizajn scenografije, priprema za štampu: Vladimir Savić
Dizajn zvuka: Novak Ašković
Studijski muzičar: Petar Popović

Lica: 

Kir Janja: Marko Nikolić
Juca, njegova žena: Danijela Tanasković
Katica, Janjina kći od prve žene: Marija Ćeranić
Mišić, notaroš: Milan Vranešević
Kir Dima, čika Pera, kućevni sluga: Nikola Krneta






Predstava „Kir Janja“ je rađena po jednom od najpoznatijih djela Jovana Sterije Popovića, koje je neizostavni dio lektire za srednje škole. Na duhovit, zanimljiv i lepršav način, uz kreativno osmišljenu scenografiju i kvalitetnu i originalnu muziku, glumci su oživjeli živopisne likove kojima je Sterija opisao stanje u društvu, ali i ismijao loše karakterne osobine ljudi, koje su univerzalne i prisutne u svakom vremenu.




Okret teatar je pozorišna trupa osnovana 2012. godine u Beogradu sa želјom da svojim predstavama deci i mladim lјudima približi svet lektire.
Glavni projekat trupe je "Teatar lektire", koji započinje scenskom postavkom dela Sterije Popovića "Kir Janja", a u planu je postavka i drugih zanimlјivih dela iz programa školske lektire.





Trupu čine diplomirani glumci sa iskustvom stečenim kroz brojne ostvarene uloge u pozorištima "Boško Buha", "Pozorište na Terazijama", "Jugoslovensko dramsko pozorište", "Narodno pozorište", "Madlenianum", kao i u televizijskim igranim serijama, dečijim televizijskim programima i igranim filmovima.




















субота, 28. септембар 2019.

Hor bečkih dečaka 2016.

Hor bečkih dečaka 2016.

Teatar Carte Blanche

 


 Adaptacija i režija: Irfan Mensur

Igraju:

Vule - Irfan Mensur
Aca - Predrag Ejdus
Džoni - Slobodan Boda Ninković 




Komedija Hor “bečkih” dečaka je priča o našim ljudima koji sanjaju budućnost, a bore se za sadašnjost. Moćno oružje im je vedrina i optimizam. Radnja se događja u sred jednog podruma u Beču, bez prozora i dnevnog svetla. Tu je i jedan krevet, i jedan TV na izdisaju, i nekoliko pacova…




Vule i Aca žive u nekom kao stanu. Vule i Aca žive neki kao život. Vule i Aca žive neke kao poslove. Vule i Aca improvizuju. Za tu, Bečku, improvizaciju je zadužen Džoni. Džoni je gastrabajter druge generacije. Džoni pomaže svojim zemljacima da se snađu u tuđini.  




U životu svakog našeg čoveka postoji onaj trenutak očaja kada u samo odbrani posegne za najboljim u sebi, humorom. Tada se šalimo na račun stvarnog života, na račun svog kao života, tada se smejemo svim svojim moćima, nemoćima, uspesima I neuspesima…To je posebna kategorija srpske duhovitosti. To je šala na račun sopstevenog mentaliteta, zbog koje ova predstava može da se nazove i “genetska komedija”.












Buba u uhu 2015.

Buba u uhu 2015.

Buba u uhu - KPGT
Žorž Fejdo, 
Režija: Ljubiša Ristić
Scenograf: Vladislav Lalicki/Nemanja Petrović
Kostimograf: Vanja Vukić/Zdravka Kulier

Igraju: 
Lazar Jovanov, 
Mihajlo Perišić, 
Bogdan Trifunović, 
Nikola Ivačkov, 
Novak Simić, 
Ana Kostovska, 
Obrad Radulović, 
Tašana Đorđević i 
Marina Rakić.

Nova predstava "Buba u uhu" u režiji Ljubiše Ristića je premijerno izvedena 7.6.2015. u KPGT-u  istog datuma kao i prva premijera - 7. juna 1971. koja je bila Ristićeva diplomska predstava, a zadržala se na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta više od četiri decenije. 


Ovaj vodvilj Žorža Fejdoa, koji je bio neprekidno na repertoaru 44 godine u JDP, vraćen je u pozorišni život i kao znak sećanja i poštovanja na legendarnog Nikolu Simića (posle čije smrti je predstava skinuta sa repertoara JDP), ali i sve one pozorišne pregaoce koji su učestvovali u njenoj slavi, a kojih više nema - Zoricu Šumadinac, Slobodana Đurića, Morisa Levog, Marka Todorovića, Branka Milenkovića, Vladislava Lalickog, Duška Čeklića.


Radnja prikazuje kako Rejmond Kandebiz postaje uverena kako njen suprug Viktor Emanuel ne može vršiti bračne dužnosti zbog nevere, i to nastoji da proveri tako što mu podmetne lažno ljubavno pismo od nepoznate žene, a što izaziva niz haotičnih nesporazuma. Buba u uhu, koja se smatra jednom od najpopularnijih dela Fejdoovog opusa, bila je  nekoliko puta ekranizovana.







Žorž Fejdo - 1862. je francuski dramski pisac. Najveći uspeh postigao je vodviljima, koji se i danas izvode u pozorištima širom sveta. Ogroman uspeh dolazi 1892. godine sa komadima Gospodin lovac i Šampinjol uprkos sebi, dela koja su mu donela titulu „kralja vodvilja“. Od tada, Fejdo niže uspehe: Hotel Slobodan promet, U sosu, Ćuran , Dama iz Maksima , Buba u uhu , Pozabavi se Amelijom, Ne šetaj se gola.




Lugavčina 2019


LUGAVČINA

Lugavčina je naseljeno mesto grada Smedereva u Podunavskom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine selo ima 3078 stanovnika. U aračkim spiskovima Lugavčina 1822. godine ima 74 kuće, 1846-123 kuće, a po popisu iz 1921. godine 624 kuće sa 3147 stanovnika. 


Pored Velike Morave i Carigradskog druma  bili su na udaru i ćudima reke i zulumima Turaka. Selili su se dublje u šume, lugove, po kojima je selo i dobilo ime Lugavčina.


Selo je u 16. Veku spominjano u nekim zapisima. Živeli su u njemu uglavnom vlasi ali je bilo i srba.Tokom godina su se mešali i uništili međunacionalne razlike.


Poznati jekao zemljoradničko i stočarsko selo. Bele kudrave svinje iz Lugavčine su bile poznate, na ceni  i jako tražene.





Vodanj 2019.


VODANJ

Vodanj je naseljeno mesto grada Smedereva u Podunavskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1206 stanovnika. Selo Vodanj se nalazi na putu Smederevo – Mladenovac, odmah iza sela Petrijevo na 10 kilometara od Smedereva i nekada se znalo da je potrebno dva sata hoda od Smedereva do Vodnja. 


Područje današnjeg sela je bila ogromna alija sa dobrim izvorima vode. Te prostore su tada koristili meštani sela Landol i Petrijevo gde su imali svoje njive. Izvore su koristili kao pojila za stoku. Tako je bilo sve do srpske pobede u Drugom ustanku. Posle toga su na ove prostore počeli da se naseljavaju Srbi sa svih strana. Oni su krčili šume, stvarali ziratno zemljište, gradili kuće i nastanjivali se. Landolci i Petrijevci to nisu mirno posmatrali, usprotivili su se i stali u odbranu nasleđenih dobara. Neki doseljenici su pobegli, a oni hrabriji su ostali. Onima koji su ostali uprkos upozorenja, Landolci su palili kolibe i primorali ih da se povuku u okolna sela. Doseljenici su se žalili knezu Milošu koji ih je uzeo u zaštitu i zabranio njihovo proterivanje i naredio da ostanu gde niko ne sme da ih dira. 


Da je tako bilo svedoče arhivski dokumenti. Naime, knez je odobrio da se 22 porodice, koje su se privremeno sklonile u Petrijevo, vrate u Vodanj i da tamo slobodno koriste šume i pojilišta. Tu odluku je Miloš realizovao preko Sovjeta. Zahvaljujući tome, seljaci su se vratili u Vodanj, sagradili kuće i nastanili za večita vremena. 


Vodanj je mlado naselje. Selo je 1844. godine imalo 37 kuća i 219 stanovnika. Selo se zahvaljujući plodnom zemljištu i dobrim uslovima za život brzo razvijalo. Već 1869. godine selo je imalo osnovnu školu i učitelja. 


Selo je oduvek imalo dosta vode, tako je Vodanj i dobio ime. Zanimljivo je da se najbogatije izvorište zove Suva česma. Obradive zemlje ima u potesima Babina jaruga, Starnik, Krnji dol, Bare, Prolog, Vršine. Najbolji vinogradi su u Babinoj jaruzi. Selo je zbijenog tipa, i kuće  se uglavnom nalaze pored puta koji vodi prema Mladenovcu.