Arhitektura Beograda

Palata Rosija, današnji hotel Moskva je zgrada u Beogradu koju je projektovao arhitekta Jovan Ilkić. Palata Rosija je bila zgrada osiguravajućeg društva Rosija u Beogradu. Palata se nalazi na uglu Kralja Milana i Balkanske ulice. Gradnja palate je otpočela u proleće 1905. godine, a svečano je otvorena 14. januara 1908. godine. Bila je najveća privatna zgrada u Kraljevini Srbiji i nalazila se na stotinak metara od kraljevskog dvora, na Terazijama. Palata je na svojim zidovima imala natpis: Palata Rosija.
U objektu je bio smešten hotel, kafana, restoran, stanovi za rentu i kancelarije beogradske filijale osiguravajućeg društva Rosija, za čijeg je direktora postavljen Svetozar Vukadinović.

Kalemegdan

Kula Nebojša je možda najpoznatija kula u Beogradskoj tvrđavi. Nalazi se u donjem gradu, podignuta je oko 1460. godine i pripada najstarijem tipu topovskih kula. U vreme njene izgradnje, predstavljala je značajno ostvarneje onovremene arhitekture. Podignuta je radi odbrane grada od Turaka i nalazi se na ulazu u Dunavsko pristanište. Više vekova kasnije kada je izgubila vojni značaj, pretvorena je u tamnicu. Krajem 18. veka ona je predstavljala simbol Turske represije i mesto stradanja hrišćana od viševekovne Turske vlasti. U njoj je pogubljen Grčki revolucionar Riga od Fere.


Kula je u osnovi pravilni osmougao sa debelim zidovima. Ukupno ima pet etaža ukupne visine 22 metra. Na svakoj strani spratova je imala otvore za topove, tako da je obezbeđivala dejstvovanje po neprijatelju bilo da je dolazio sa kopna ili sa reke. Prvobitno je kula imala zaravljen vrh sa grudobranom i isturenim drvenim konzolama. Tokom velike obnove Kalemegdana u prvoj polovini  18. veka, koji su sproveli Austrijanci, na kuli je napravljena krovna konstrukcija koja je ostala do danas.

Parkovi u Beogradu

Studentski park

1867, planom rekonstrukcije varoši, predloženo je da se pijaca, koja se nalazila na ovom mestu  ukloni, i na njenom mestu načini park.Pored manjih intervencija, Josimovićev predlog ostvaren je tek 1886, i to delimično, buduči da park nije bio na čitavom prostoru već samo „na praznoj polovini pijace". Uređenje je završeno 1889. godine, oko parka je urađena ograda u rokoko stilu. 1897. u središte mladog parka postavljen je spomenik Josifu Pančiću, po kome je ovaj park i dobio ime: „Pančićev park". Iz nejasnih razloga, ovaj rad vajara Đorđa Jovanovića, dugo posle postavljanja, stajao je prekriven sargijom (sve do 11. maja 1897), i omaleni park koji se „prostirao samo u onom delu prema Kolarčevom univerzitetu", spontano biva nazvan „park čoveka u džaku".