Atelje 212
U POSETI KOD GOSPODINA GRINA
Autor: Džef Baron
Prevodilac i reditelj: Stefan Sablić
Scenograf: Darko Nedeljković
Kostimograf: Zora Mojsilović
Muzički saradnik: Zoran Maksimović
Organizator: Goran Ilić
Lica:
Gospodin Grin: Predrag Ejdus
Ros Gardiner: Srđan Timarov
Vešto napisana “obična” ljudska priča, aktuelna danas i ovde kao i u raznim vremenskim periodima bilo u kom kraju sveta. Tretira agresivnost u društvu, a da se pri tom sama ne služi sredstvima agresije. Bavi se životom i sudbinama manjinskih zajednica, njihovim naporima da nađu mesto u društvu – jevreji, homoseksualci, crnci… Manjinske etičke zajednice osuđene su da budu na margini društva, jer im u stvarnom svetu osione većine nema mesta. Ceo njihov napor u ovoj drami je da pronađu mesto i ostvare svoje ljudsko pravo na sreću. Ali, čini se da i manjine imaju svoju isključivost, ponavljajući model ponašanja većine- njihovu osionost, aroganciju i isključivost.
BELEŠKA AUTORA
Pošto sam prisustvovao velikom broju javnih čitanja i produkcija »U poseti kod gospodina Grina«, sa različitim rediteljima i glumcima, želeo bih da vam dam nekoliko saveta.
Napisao sam ovaj komad kao realističnu priču, izbegavajući šaljive i dopadljive replike kojima bih se udvarao publici izgledajući talentovano, ali koje bi odvukle publiku od ova dva muškarca i njihove priče. Ohrabrujem vas da isto to uradite i sa vašom postavkom komada.
U pojedinim momentima igram skoro na ivici sentimentalnosti. Ali, ako se ti delovi i izvedu na sentimentalan način, ispašće pre budalasti i tako očigledni, pre nego slatki i dirljivi. Isto tako, postoje delovi kada su likovi komada veoma ljuti. Izbegavajte da ih prtvorite u viku, dreku, lupanje vratima, jer vam inače publika neće verovati.
Humor komada treba da proistekne iz karaktera i njihovih ličnosti. Smešno je zato što su sami ljudi smešni (a ne zato što je pisac smešan ili zato što su glumci smešni). To znači da ni jedna šala ne treba da bude potcrtana ili specijalno plasirana. Komadu nije potreban smeh u nekom specijalnom trenutku da bi bio uspešan. Naročito Rosov apartni govor treba da izgleda kao reči koje bistar, duhovit tip govori sam sebi da bi se zabavljao. On nikako nije komedijant.
Gospodin Grin, koji je rođen u Americi, ima akcenat i rečnik nekoga ko je odrastao u jevrejskom Njujorku sa ljudima koji govore Jidiš. Eli Valah (Eli Wallach) je izabrao da igra gospodina Grina sa malim Jidiš akcentom, što je funkcionisalo kod njega, ali nikako nije neophodno, jer ako se ne uradi dobro i dosledno može da pretvori lik gospodina Grina u karikaturu ili u čoveka koga teško razumemo.
Podela ovog komada je veliki izazov. Potreban vam je neko ko izgleda staro, a ipak može da bude na sceni svo vreme sa dosta fizičke radnje i mnogo, mnogo teksta koji treba da nauči. Znam da svi pisci ovo isto govore, ali prepričavanje i parafraziranje teksta u komadu »U poseti kod gospodina Grina« stvarno šteti ritmu predstave i stvaranju likova.
Ne preporučujem ovo, ali ako je igranje 86-ogodišnjaka previše zastrašujući izazov za glumca koji treba da tumači gospodina Grina, možete da mu skinete pet do deset godina. To će poremetiti istoriju i hronologiju (koja je pažljivo istraživana), ali vi ćete se verovatno snaći sa tim. U tom slučaju moraćete da izbacite dve replike iz treće scene prvog čina koje upućuju na godine gospodina Grina, u četvrtoj sceni replike vezane za godinu venčanja gospodina Grina (59 godina), zatim u prvoj sceni drugog čina (»…bili ste zajedno skoro 60 godina…«) i scenu četiri iz drugog čina (»…59 godina bez prepirke…«).
Komad je je serija kratkih scena između kojih protiče vreme. Upravo taj protok je izazov da se pronađe prikladno rešenje koje će obezbediti dovoljno vremena za promenu kostima, a ipak održavati pažnju gledalaca. U svakoj dosadašnjoj produkciji uspešno je korišćena muzika. Najbolja je jednostavna muzika i savetovao bih vam da izbegavate neki preterano jevrejski zvuk.
Ovaj komad je dokazao svoju univerzalnost, a unutar njega postoji već dovoljno jevrejskog sadržaja.
Svetlo je deo prelaznih scena. Ako se odlučite za mrak između scena, pokušajte da to bude što je kraće moguće i igrajte se sa različitim pretapanjima svetla i tame. U Njujorškoj produkciji bilo je dobro to što smo u međuscenama nazirali šta gospodin Grin radi kad ostane sam u svom stanu, baš pred početak svake sledeće scene (dok se Ros brzo oblačio u novi kostim).
Uživajte dok radite, budite jednostavni i siguran sam da će vas publika toplo pozdraviti.
Džef Baron
U POSETI KOD GOSPODINA GRINA
Autor: Džef Baron
Prevodilac i reditelj: Stefan Sablić
Scenograf: Darko Nedeljković
Kostimograf: Zora Mojsilović
Muzički saradnik: Zoran Maksimović
Organizator: Goran Ilić
Lica:
Gospodin Grin: Predrag Ejdus
Ros Gardiner: Srđan Timarov
Komad Džefa Barona "U poseti kod gospodina
Grina" u režiji Stefana Sablića, prva je premijera u novoj
sezoni Ateljea 212 (Teatar u podrumu, 20.30 sati). Uloge tumače
Predrag Ejdus (gospodin Grin) i Srđan Timarov (Ros Gardiner).
Scenografiju potisuje Darko Nedeljković, a kostimografiju Zora
Mojsilović.
Muzički saradnik je Zoran Maksimović. Komad prati sudbine malih
ljudi, marginalaca i njihove napore da nađu svoje mesto u društvu.
Ovo je, inače prvi komad Džefa barona, a prvi put je izveden 1996.
godine. Danas se igra u pozorištima širom sveta.Vešto napisana “obična” ljudska priča, aktuelna danas i ovde kao i u raznim vremenskim periodima bilo u kom kraju sveta. Tretira agresivnost u društvu, a da se pri tom sama ne služi sredstvima agresije. Bavi se životom i sudbinama manjinskih zajednica, njihovim naporima da nađu mesto u društvu – jevreji, homoseksualci, crnci… Manjinske etičke zajednice osuđene su da budu na margini društva, jer im u stvarnom svetu osione većine nema mesta. Ceo njihov napor u ovoj drami je da pronađu mesto i ostvare svoje ljudsko pravo na sreću. Ali, čini se da i manjine imaju svoju isključivost, ponavljajući model ponašanja većine- njihovu osionost, aroganciju i isključivost.
BELEŠKA AUTORA
Pošto sam prisustvovao velikom broju javnih čitanja i produkcija »U poseti kod gospodina Grina«, sa različitim rediteljima i glumcima, želeo bih da vam dam nekoliko saveta.
Napisao sam ovaj komad kao realističnu priču, izbegavajući šaljive i dopadljive replike kojima bih se udvarao publici izgledajući talentovano, ali koje bi odvukle publiku od ova dva muškarca i njihove priče. Ohrabrujem vas da isto to uradite i sa vašom postavkom komada.
U pojedinim momentima igram skoro na ivici sentimentalnosti. Ali, ako se ti delovi i izvedu na sentimentalan način, ispašće pre budalasti i tako očigledni, pre nego slatki i dirljivi. Isto tako, postoje delovi kada su likovi komada veoma ljuti. Izbegavajte da ih prtvorite u viku, dreku, lupanje vratima, jer vam inače publika neće verovati.
Humor komada treba da proistekne iz karaktera i njihovih ličnosti. Smešno je zato što su sami ljudi smešni (a ne zato što je pisac smešan ili zato što su glumci smešni). To znači da ni jedna šala ne treba da bude potcrtana ili specijalno plasirana. Komadu nije potreban smeh u nekom specijalnom trenutku da bi bio uspešan. Naročito Rosov apartni govor treba da izgleda kao reči koje bistar, duhovit tip govori sam sebi da bi se zabavljao. On nikako nije komedijant.
Gospodin Grin, koji je rođen u Americi, ima akcenat i rečnik nekoga ko je odrastao u jevrejskom Njujorku sa ljudima koji govore Jidiš. Eli Valah (Eli Wallach) je izabrao da igra gospodina Grina sa malim Jidiš akcentom, što je funkcionisalo kod njega, ali nikako nije neophodno, jer ako se ne uradi dobro i dosledno može da pretvori lik gospodina Grina u karikaturu ili u čoveka koga teško razumemo.
Podela ovog komada je veliki izazov. Potreban vam je neko ko izgleda staro, a ipak može da bude na sceni svo vreme sa dosta fizičke radnje i mnogo, mnogo teksta koji treba da nauči. Znam da svi pisci ovo isto govore, ali prepričavanje i parafraziranje teksta u komadu »U poseti kod gospodina Grina« stvarno šteti ritmu predstave i stvaranju likova.
Ne preporučujem ovo, ali ako je igranje 86-ogodišnjaka previše zastrašujući izazov za glumca koji treba da tumači gospodina Grina, možete da mu skinete pet do deset godina. To će poremetiti istoriju i hronologiju (koja je pažljivo istraživana), ali vi ćete se verovatno snaći sa tim. U tom slučaju moraćete da izbacite dve replike iz treće scene prvog čina koje upućuju na godine gospodina Grina, u četvrtoj sceni replike vezane za godinu venčanja gospodina Grina (59 godina), zatim u prvoj sceni drugog čina (»…bili ste zajedno skoro 60 godina…«) i scenu četiri iz drugog čina (»…59 godina bez prepirke…«).
Komad je je serija kratkih scena između kojih protiče vreme. Upravo taj protok je izazov da se pronađe prikladno rešenje koje će obezbediti dovoljno vremena za promenu kostima, a ipak održavati pažnju gledalaca. U svakoj dosadašnjoj produkciji uspešno je korišćena muzika. Najbolja je jednostavna muzika i savetovao bih vam da izbegavate neki preterano jevrejski zvuk.
Ovaj komad je dokazao svoju univerzalnost, a unutar njega postoji već dovoljno jevrejskog sadržaja.
Svetlo je deo prelaznih scena. Ako se odlučite za mrak između scena, pokušajte da to bude što je kraće moguće i igrajte se sa različitim pretapanjima svetla i tame. U Njujorškoj produkciji bilo je dobro to što smo u međuscenama nazirali šta gospodin Grin radi kad ostane sam u svom stanu, baš pred početak svake sledeće scene (dok se Ros brzo oblačio u novi kostim).
Uživajte dok radite, budite jednostavni i siguran sam da će vas publika toplo pozdraviti.
Džef Baron
Нема коментара:
Постави коментар