Šuplji kamen 2018

 Nikolaj Koljada

Šuplji kamen

UK Vuk Karadžić

Režija: Tatjana Mandić Rigonat

Uloge:

Galina Sergejevna, 65 godina – Branka Petrić
Larisa Sergejevna, 65 godina – Ljiljana Stjepanović
Vera Sergejevna, 60 godina – Rada Đuričin
Igor Petrovič, 70 godina – Milan Lane Gutović
Natalija, 40 godina – Katarina Marković

 

Premijera - 15. maja 2018. godine

 

 

Muzika svira tako veselo, vedro, i čoveku se tako živi! O bože moj! Proći će vreme, i mi ćemo otići zauvek, bićemo zaboravljeni, biće zaboravljena naša lica, glasovi… O mile sestre, život naš još nije završen. Živećemo! Muzika svira tako veselo, tako radosno i, čini se, još samo malo i mi ćemo saznati zašto mi živimo, zašto patimo… Kad bismo znali, kad bismo znali!
Čehov, drama Tri sestre (1901.)

 

 
Više od veka posle Čehova, Nikolaj Koljada piše razgranatu, bujnu komediju Šuplji kamen u kojoj se, na jednom od njenih nivoa, poigrava sa motivima i likovima iz Čehovljeve drame Tri sestre. Samo za razliku od likova Olge, Irine, Maše, koje su mlade, u Koljadinom delu svi likovi, osim Natalije, su u trećem dobu. U penziji su. Galina Sergejevna i Vera Sergejevna, su bivše nastavnice književnosti i maternjeg jezika, Larisa Sergejevna je bivša nastavnica fizike a Igor Petrovič je bivši violinista u Operi. Za svet rada, oni su svi bivši, suvišni, nepotrebni, otpisani i nevidljivi. Ali za čudo života, za Eros mogućeg i Eros nemogućeg oni su i dalje neispevana pesma, neispričana priča.

 

O životu žena i muškaraca, kojima se, poetsko medicinski, tepa da su u trećem dobu, (koliko doba život uopšte ima?) malo se zna. O čemu misle, šta osećaju, čemu se nadaju ? Donose li godine neku višu mudrost? Izoštravaju li godine naše karaktere? Ili sa godinama sve gasne? Šta su godine uopšte u našim životima? Šta reč starost označava? Šta je mladost? Šta dušu čini živom a šta je ubija? Kakva je uloga mašte, poezije, sveta čudesnog, u našim životima? Može li se živeti punim životom i u penziji ? Šta je punoća života a šta praznina? Sva ta pitanja kruže po neočekivanim putanjama i kristališu se u metaforičnoj priči o Šupljem kamenu.

U prirodi postoji fenomen poznat pod nazivima Miholjsko leto, Bablje leto, Stare žene, Leto svetog Martina, Sirotinjsko leto. Kalendarski je jesen a sunce sija kao da je leto mlado.

Za mene je Koljadin Šuplji kamen drama čežnje, neprolazne čežnje za čudesnim koje se krije u ljubavi, u potrebi da volimo i budemo voljeni.

Tatjana Mandić Rigonat

 

– Dakle, četiri lika u ovom komadu su bivši. U društvenom smislu oni su penzioneri. To su za svet rada otpisani ljudi. Na njih se više ne računa. Oni imaju 65, a to je doba kada im društvo kaže „ćao“, pozdravi se sa njima jer se tada odlazi u treće doba. O tom trećem dobu se ne zna apsolutno ništa ili se o njemu zna kroz stereotipne priče. E, o tom stereotipu, koliko zapravo životnih doba postoji – da li ih je četiri, pet, dva, jedno, da li je sve opozit mladost-starost, piše Koljada izvan svih tabua – Tatjana Mandić Rigonat