среда, 12. децембар 2012.

Đerdapska klisura


Dunavska klisura u oblasti Južnih Karpata -Transilvanijskih Alpa, između Golupca i Kladova. Dugačka je oko 100 km i najduža je klisura u Evropi. Čine je četiri klisure i četiri kotline. 
   

       1.       Golubačka klisura
       2.       Ljupkovska kotlina
       3.       Klisura gospođin vir
       4.       Donjomilanovačka kotlina
       5.       Klisura Kazan
       6.       Oršavska kotlina
       7.       Sipska klisura
       8.       Vlaško pontijska nizija
Mapa Đerdapske klisure

Na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na desnoj obali Dunava, nalazi se monumentalna srednjovekovna tvrđava. Neposredno pre ulaska u klisuru, Dunav dostiže širinu od 7 kilometara. Ta širina Dunava koja stvara utisak da ste na moru, koji se odjednom sužava na ulasku u klisuru i na čijoj desnoj strmoj obali stoje srednjovekovne zidine koje se stepenasto spuštaju do same površine reke, čine ovo mesto jednim od najlepših na celom toku Dunava.


Golubačka tvrđava pre restauracije - 2012. godina



Klisura Gospođin vir povezuje Ljupkovsku kotlinu na zapadu sa Donjemilanovačkom kotlinom na jugoistoku. Širina u najužem delu kod grebena iznosi 210 metara. Odlikuje je veliki broj virova po čemu je i dobila ime. Vrtlozi prave velika udubljenja u koritu, takozvane lonce koji dostižu i do 82 metra što je i najveća dubina u Đerdapu. Klisuru okružuju sa jedne strane planina Šomrda -Srbija, a sa druge strane Treskavac u Rumuniji.
Pogled sa grebena prema Lepenskom viru i Treskavcu

      Ispod sela Golubinje, na 974. kilometru Dunava, nastaje deo klisure poznat pod imenom Veliki kazan. To je svakako i najlepša je klisura, čije se vertikalne strane uzdižu i do 300 metara nad Dunavom, a potvrđeno je da mnogobrojni virovi sežu i do 90 metara u dubinu.
Pogled sa vidikovca ploče uzvodno prema zapadu
         


Sumrak u Velikom kazanu, pogled sa malog prilaza.
  
     
Veliki kazan

Na samom izlazu iz velikog kazana, nailazi se na suženje koje se zove Gvozdena vrata. Na tom mestu sa Rumunske strane se nalazi manastir “Mraconia”sa crkvom posvećenom Sv. Iliji. Veruje se da originalni manastir datira iz 1453. Posle više rušenja tokom vekova, najzad je potopljen izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1.
Manastir Mraconia


Pogled sa Malog Štrpca na stenu Decebal



Iz Velikog se ulazi u Mali kazan, koji je širok oko 300 metara i oivičen strmim liticama. Završava se na 966 kilometru Dunava, koji se zove Hajdučka vodenica. Pre izgradnje Đerdapske hidrocentrale, Dunav je u Đerdapskoj klisuri imao pad od 30 metara i brzinu protoka vode od 3 metra u sekundi.

Panorama sa Malog Štrpca




Pogled sa Malog Štrpca prema Decibalovoj glavi




Pogled sa grebena Malog Štrpca prema Oršavskoj kotlini


Pogled prema Oršavskoj kotlini

Sipska klisura je poslednja klisura u kompozitnoj dolini Đerdapa između Rumunije i Srbije. Karakteriše je stenovito dno sa brojnim stenama koje nadvisuju površinu dunava. Zbog toga Sunav pravi brojne brzake i virove na tom mestu. Klisura na jugu izlazi na Negotinsku krajinu i na Vlaško pontijsku niziju.

недеља, 26. август 2012.

Rajkova pećina

Rajkova pećina je rečna pećina koja se nalazi u istočnoj Srbiji 2 km od Majdanpeka. Ukupna dužina svih pećinskih kanala iznosi 2303 metra. Od toga na rečni horizont otpada 1129 metara, a na suvi 1174 metra.
Tri rečice stvorile su ovu pećinu: Jankova, Paskova i Rajkova. Pećina sadrži čitav sistem dvorana, kanala i hodnika, a odlikuje se i pećinskim nakitom u vidu stalaktita, stalagmita, stubova od snežno belog kristalnog kalcita. Pećina sadrži dva horizonta,tj. ponorski i izvorski deo.


субота, 25. август 2012.

Resavska pećina

Resavska pećina se nalazi na padinama Kučaja, 20 km od Despotovca ukraškom brdu Babina Glava. U blizini pećine se nalazi manastir Manasija.
Do 1962. za pećinu su znali samo lokalni čobani, i te godine je otkrivaju planinarima. Radovi na uređenju pećine za posetioce su trajali 10 godina, i 1972. je otvorena. Ova pećina je jedna od najstarije istraženih pećina u Srbiji. Istražena dužina iznosi 2850 metara, a za posetioce je uređeno 800 metara.




Lazareva pećina

Lazareva (Zlotska) pećina, spada u najduže pećine u Srbiji. Nalazi se na istočnim padinama Kučaja. U Lazarevom kanjonu se nalazi još objekata koji zajedno sa ovom pećinom čine skupinu Zlotskih pećina. Za posete su otvorene Lazareva pećina i Vernjikica. Pećina je od Zlota udaljena 3 km, a od Bora 21 km.
Pećinu je izgradila podzemna reka koja i dalje protiče kroz nju.



Pećina Ravništarka

Ravništarka se nalazi u neposrednoj blizini pećine Ceremošnja, ispod vrha Veliki Štubelj (940 m). Pećina je uređena za posetioce 2007. godine i od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije proglašena za Spomenik prirode, odnosno zaštićeno prirodno dobro.
Mada je pećinu Ravništarku još 1894. godine posetio čuveni srpski geograf i naučnik Jovan Cvijić, i on je, kao i lokalni meštani ušao samo u pristupačni, ulazni deo pećine (60-80m). „Ravništarka“ je istinski otkrivena tek skoro sto godina kasnije (1980.), kada je par odvažnih seoskih mladića prešlo pećinu od početka do kraja. Speleolozi su kasnije samo krenuli njihovim tragom.
Ravništarka ima samo jednu pećinsku dvoranu – ’’Crni Dvorac’’. Pečat Ravništarki daje njen glavni kanal, koji liči na gigantski tunel, bogato ukrašen najraznovrsnijim pećinskim nakitom.
Ravništarka spada u red velikih pećina u Srbije. Glavni pećinski kanal je dugačak 501,5.metara, dok je ukupna dužina svih pećinskih kanala 589. metara. Dužina turističke staze kroz pećinu iznosi 560. metara. Kroz Ravništarku protiče potok Ponorac, koji izvire 2. km. uzvodno u manjoj, Bisinoj pećini.

петак, 24. август 2012.

Pećina Ceremošnja

Pećina Ceremošnja se nalazi na severoistočnim obroncima Homoljskih planina, na nadmorskoj visini od 533 m, u podnožju  Velikog štubeja (940 m). U blizini se nalaze još dve pećine. To su Ravništarka i Bigar pećina.
Do sada je ukupno istraženo 775.5 m kanala pećine, a za turistički obilazak je dostupno 431 m. U zimskom periodu temperatura iznosi 6 stepeni a relativna vlažnost vazduha 78% a u letnjem periodu 72 % vlažnosti.
Zavod za zaštitu prirode Srbije je 2007.godine pećinu Ceremošnja stavio pod zaštitu kao Spomenik prirode, odnosno zaštićeno prirodno dobro. Po bogatstvu nakita, pećina Ceremošnja je jedna od najlepših pećina u Srbiji.


уторак, 24. јул 2012.

Manastir Manasija

MANASTIR MANASIJA


Manastir Manasija ili Resava kako je još poznat je zadužbina Despota Stefana Lazarevića, naslednika Lazara Hrebeljanovića, koji je vladao Srbijom u periodu od 1389. do 1427 godine. Manastir se nalazi nedaleko od Despotovca i u svom kompleksu ima fortifikaciju sa 11 kula. Vreme izgradnje se može utvrditi po spisima Konstantina Filozofa koji napominje da je izgradnja počela još 1406. godine ali i da je građena vrlo dugo, a završena i osvećena po nekim letopiscima tek 1418. godine. Ktitor manastira je hteo da njegova zadužbina nadmaši sva dotadašnja dela u Pomoravlju, pa je zato uložio trud da nađe "najveštije radnike i najiskusnije živopisce"  iz svih krajeva zemlje, a za neke se išlo čak i na ostrva kako se saznaje iz spisa Konstantina Filozofa.
U stvari slikari su traženi među onim majstorima koji su se vaspitavali u Solunu i na solunskim delima kakva su ona u Sv. apostolima i Sv. Dimitriju. Po ktitorskoj želji pređašnja umetnička iskustva u Srbiji su morala biti poštovana pa su tako slikari sabrali sva najlepša dela i stvorila crkvu koja će biti  obeležje Srbije na Moravi.
Manastir je opasan zidom sa kulama i nalazi se na strateški značajnom mestu, odmah iznad reke Resave, gde se utvrđenje moglo lakše braniti od eventualnih napada. Utvrđenje ima 11 petospratnih kula od kojih su 8 pravougaone, 2 šestougaone i jedna kvadratna. Izvan zidina je iskopan šanac širok 10 metara, a dubok 6 metara. Arhitektura Manasije je znatno drugačija od ostalih manastira Moravske Srbije jer je građena od naizmeničnih kamenih tesanika vezanih debelim spojnicama maltera. Pripada grupi građevina razvijenog tipa tzv. moravske škole. Petokupolna crkva najviše podseća na svoj uzor Ravanicu. Priprata je kasnije dozidana što se može videti na ktitorskoj kompoziciji gde Despot Stefan Lazarević drži model crkve bez priprate.


Zbogom SFRJ 2011

Kokan Mladenović
Zbogom SFRJ
Atelje 212, Beograd
Režija: Kokan Mladenović
Kostimograf: Tatjana Radišić
Kompozitor: Irena Popović
Igraju:
Jadranka Mitić, učiteljica: Dara Džokić
Mladen, njen sin: Miloš Biković
Zvezdana, njena ćerka: Hana Selimović
Tata, otac porodice u porodici bez oca, profesor Andrej, marksista po veroispovesti: Nenad Ćirić
Una, beskrajno zanimljiva: Tanja Petrović
Miloš, u poslu sa energentima: Ivan Jevtović
Vukica Rosić, narodni heroj, komšinica Mara, vezana za ideale: Renata Ulmanski
Gari, glumoman: Marinko Madžgalj
Doktor Zlatan, pukovnik Dimitrije Stojadinović, komandant kontejnerske brigade: Miodrag Krivokapić
Zvezdana devojčica: Jelena Blagojević
Mladen dečak: Uroš Rakić



понедељак, 23. јул 2012.

Staklena Menažerija 2012

Tennessee Williams
Staklena menažerija
Narodno pozorište Beograd
Reditelj: Radoslav Milenković
Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Olga Mrđenović
Izbor muzike: Radoslav Milenković
Igraju:
Amanda Vingfild, majka: Olga Odanović
Lora Vingfild, ćerka: Bojana Stefanović
Tom Vingfild, sin: Aleksandar Đurica
Džim O Konor, gost: Mihailo Lađevac


Let it Burn

Let it burn
Irrswisch
Wien, Austria
Artists:
Stefan Grassl, Rudi Hebinger, Stefan Novak, Christophe Dumalin


Priče iz Bečke šume 2012

Eden Fon Horvat
Priče iz Bečke šume
Srpsko narodno pozorište Novi Sad
Reditelj: Iva Milošević
Scenograf: Gorčin Stojanović
Kostimograf: Boris Čakširan
Kompozitor: Vladimir Pejaković

Igraju:
Alfred: Nenad Pećinar
Marijana: Milica Grujčić
Valerija: Draginja Voganjac
Oskar: Jugoslav Krajnov
Cauberkening: Aleksandar Gajin
Ritmajster: Miroslav Fabri
Baka: Lidija Stevanović
Majka: Aleksandra I Pleskonić
Havliček: Milorad Kapor
Tetka/ pevačica: Tijana Maksimović
Erih: Milovan Filipović
Mister: Dušan Jakišić
Balerina: Ista Stepanov Pavlović


Bunar 2011

Radmila Smiljanić
Bunar
Ustanova kulture "Vuk Karadžić", Beograd
Reditelj: Egon Savin
Scenograf: Darko Nedeljković
Kostimograf: Zagorka Stojanović
Kompozitor: Nikola Čuturilo
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović
Igraju:
Majka: Radmila Živković
Miloš: Jovo Maksić
Jasmina: Mariana Aranđelović
Vrač: Novak Bilbija
Smilja: Ivana Šćepanović


Noć u kafani Titanik 2011

Nebojša Bradić
Noć u kafani Titanik
po motivima priča Ive Andrića
Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac

Reditelj: Nebojša Bradić
Scenograf: Milivoje Štulović
Kostimograf: Jelena Janjatović
Koreograf: Vera Obradović
Kompozitor: Dragoslav Tanasković
Lektor: Vlado Kerošević

Igraju:
Mento Papa, zvani Hercika, vlasnik kafane Titanik: Miloš Krstović
Profesor Pavlović, bivši komunista: Mirko Babić
Jasil bivši radnik: Miodrag Pejković
Agata, bivša artistkinja: Isidora Rajković
Jovan Gaćeša, bivši glumac: Milić Jovanović
Mustafa, bivši student: Nikola Milivojević
Katarina, svira i peva u Titaniku: Jasmina Dimitrijević
Katarina II: Marina Perić Stojanović
Nail, ciganin: Dragan Stokić
Gost: Vladan Živković
Ansambl: Čedomir Štajn, Ana Todorović Dialo, Nenad Vulević, Ivan Vidosavljević, Aleksandar Milojević


Kanjoš Macedonović 2011

Vida Ognjenović
Kanjoš Macedonović
Narodno pozorište Beograd


Režija:  Vida Ognjenović
Dramaturg:  Božo Koprivica
Scenograf:  Miodrag Tabački
Kostimograf: Ljiljana Dragović
Kompozitor: Zoran Erić

Igraju:

Kanjoš: Igor Đorđević
Furlan: Branislav Lečić
Dužd: Predrag Ejdus
Stijepo: Branko Jerinić
Daskale: Marko Baćović
Otac Gerasim: Tanasije Uzunović
Katna: Stela Ćetković
Ivka: Zorana Bećić
Vidosava: Bojana Stefanović
Đovana Gracija Foskari: Jelena Vesković
Sinjora de Dolči: Biljana Đurović
Nikodim: Aleksandar Đurica
Luka: Branko Vidaković
Mitar: Zoran Ćosić
Golub: Radovan Miljanić
Krsto: Nebojša Kundačina
Rade: Siniša Ubović
Otac Filimon: Hadži Nenad Maričić
Druško di Kataro: Andreja Maričić
Vukac: Pavle Jerinić
Stevan: Milivoje Mišo Obradović
Nikolo Diedo: Milo Lekić
Rektor: Stevan Piale
Iskušenik: Vojislav Obradović
Stražari: Bojan Penčić, Milan Šavija, Bojan Antonijević
Telohranitelji: Saša Tanasković, Nemanja Konstantinović


Zločin i kazna 2009

Slovensko mladinsko gledališče

F.M.Dostojevski
Zločin i kazna
Režija: Diego De Brea
Dramaturg: Tomaž Toporišič
Izbor muzike i dizajn zvuka: Silvio Zupančič
Dizajn seta i rasvete: Diego De Brea
Kostimograf: Marita Čopo

Uloge:
Rodion Romanovič Raskoljnikov: Matija Vastl
Semjon Zakarovič Marmeladov: Sandi Pavlin
Sofija Semjonova Marmeladova: Romana Šalehar
Nastasija Petrovna: Olga Grad
Pulherija Aleksandrovna Raskoljnikova: Olga Kacjan
Avdotja Romanovna Raskoljnikova: Daša Doberšek
Petar Petrovič Lužin: Željko Hrs
Aljona Ivanovna: Marinka Štern
Aleksandar Grigorijevič Zametov: Boris Kos
Dimitrije Prokofjič Razumihin: Uroš Maček
Porfirije Ivanovič Svidrigajlov: Dario Varga
Pulheria Aleksandrovna Raskoljnikova: Draga Potočnjak


TRANSITion 2011

PAN.OPTIKUM
TRANSITion

Ideja, koncept i režija: Sigrun Fritsch
Muzika: Tobias Schwab, Giovanni Pergolessi
Vokal: Annette Huber
Glumci: Dagny Borsdorf
            Wolfgang Dworak
             Christian Dittman, 
             Luka Fritsch,
             Ute Wange

понедељак, 14. мај 2012.

Zla žena 2011

Jovan Sterija Popović

Zla žena

Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin
Režija: Egon Savin
Kostim: Lana Cvijanović
Uloge:
Graf Trifić - Jugoslav Krajnov
Sultana - Sanja Ristić Krajnov
Sreta čizmar - Jovan Torački
Pela / Persida - Sanja Radišić
Stevan poslužitelj - Dragomir Pešić
Provodadžija - Miljan Vuković
Muzički sastav "Melemi"


Ovo je komedija naravi koja na interesantan način ismeva ljudske slabosti i prikazuje i proučava borbu polova i nasilja u porodici, pre svega muža prema slobodoumnoj i samosvesnoj ženi. Postavljajući na scenu Zrenjaninskog pozorišta "Zlu ženu", reditelj Egon Savin otvorio je temu nasilja, u punoj složenosti uzročno posledičnih uslovnosti u kojima se zlostavljanje najbližih i najslabijih pojavljuje, održava i raste, u Sterijino doba kao i danas.


Pazarni dan 2010

Aleksandar Popović

Pazarni dan

Atelje 212 
Režija: Egon Savin
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Marija Mirković
Kompozitor: Zoran Hristić
Dramaturg: Danka Sekulović
Uloge:
Potpukovnik Svetozar - Branislav Brstina
Gazda Bogoljub - Ljubomir Bandović
Mirićija, grudobolna - Milica Mihajlović
Jelka Kažiperka - Jelena Petrović
Darinka Šančinka - Anita Mančić
Puniša Puša Rsavac - Gordan Kičić
Marinko Šegra - Nikola Jovanović
Žarkić dupedavac - Nebojša Ilić
Potporučnik Andrijašević - Novak Simić
Dama - Marijana Dugalić
Žandari i oficiri 
 Jakov Jevtović, Marko Gizdavić, 
Bojan Hlišić, Novak Simić, 
Nemanja Vanović, Marko Vesić

Popovićeva drama nastoji da ispriča povest o genezi klasnog sukoba; dakako, namera je opsežna i neostvarljiva budući da je svedena samo na dijaloške diskurse, na analizu stanja u mikrosredini kakva je porodica bakalina i na repere koji se stiču u palanačkoj društvenoj klimi. Dakako, Popovićevi junaci iz grupacije graðanskog sveta brane pozicije, dok njihovi protivnici, članovi partije u ilegali, osporavaju mesto i dignitet klase na vlasti. Načelno govoreći, Popovićevi junaci posebno iz redova partije, frazeologijom i parolama ispunjavaju obavezu prema principima klasne borbe. Problem nastaje, međutim, kada se opšti principi prevedu na pojedinačne akcije, te se velike ideje komunizma pretvaraju u opskurne šićardžijske poteze nezrelih i nesvenih zanesenjaka.
Aleksandar Popović uzeo je da secira društvo u kome je živeo i umro, tako što je prikazao sarkastičnu sliku jedne davne Srbije, u nekoj davnoj Jugoslaviji, na jedan pazarni dan, u jednoj varoši, a na dan uspostavljanja Diktature kralja Aleksandra Karadjordjevića. Ideja tog diktatorskog Puča bila je da se ukinu politika i partije tako što će da se prekinu partijske borbe, da se ukine uticaj komunista i da se pojača nabujala nacionalistička Srpska strast, u već tada razjedinjenoj i faktički potlačenoj Jugoslaviji.
Puč Kralja Aleksandra, poznata ŠESTOJANUARSKA DIKTATURA, prikazana je kao trijumf logike najgorih pokvarenjaka u Armiji, koji su novu situaciju u kojoj je vojska i policija dobila posebnu ulogu sa mnogo moći – iskoristili su je – naravno – za privatne osvete i za privatnu kradju. Ova opasna, ali i kao i sve druge linije u komadu i predstavi, smešna i komična, predstavljena je briljantno sklopljenim likom Komandanta garnizona, Potpukovnika Svetozara i bravuroznom igrom neuništivog sarkasta Branimira Brstine. Njegova hladnokrvna mračna igra nasilja i osvete, uz korupciju i kradju, sve tobože, da zaštiti bolesnu sestru, ta igra bila je možda najmučnija istina o raspadu moralnih vrednosti, koju smo u predstavi Egona Savina videli. Jer – videli smo licemerje na delu, perfidnu strast za vlast bez poštovanja minimuma prava drugoga.


Ujež 2011

Branislav Nušić

Ujež

Srpsko narodno pozoriše Novi Sad
Režija: Radoslav Milenković
Scenografija: Juraj Farbi
Kostimograf: Jasna Badnjarević
Asistent režije: Dejan Sredojević
Producent: Elizabeta Farbi
Uloge:
G. Lazić - Dragomir Pešić
Gđa Lazić - Gordana Jošić Gajin
Dana - Jovana Mišković
Zare - Marko Savić
Ružica - Marija Medenica
Marković - Aleksandar Gajić
Sušić - Miroslav Farbi
Duško popović - Jugoslav Krajnov
Arsićka - Aleksandra Pleskonjić
Živanovićka - Sanja Mikitištin
Spasićka - Lidija Stevanović
Jankovićka - Milica Janevski
Petrovićka - Olivera Stamenković
Jelićka - Jelena Antonović
Sušićka - Gordana Kamenarović
Kovaljevska - Ljubica Rakić
Agent - Milovan Filipović
Sofi, služavka - Sanja Ristić Krajnov
Jovan poslužitelj - Rade Kojadinović

"Ujež" - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena je komedija apsurda u kojoj se plemenita ideja o ženskoj emancipaciji i zaštiti porodice od rušilačkih uticaja izrodila u svoju suprotnost, u rušenje porodice.

“Svaku uzvišenu ideju uvek prati i njeno izopačenje. Komedija se uvek bavi tim izopačenjem. U zemlji Srbiji, gde je tako nagao i vrtoglav skok iz obojaka u smoking i tako kratka distanca od čučavca do javne govornice na koju se penju takozvani javni radnici, komedija ne može izbeći tragičnu stranu smešnog kao ni komičnu stranu tragičnog. Predstava UJEŽ, traga za takvim amalgamom, na kakvom, uostalom, počiva svaki pažnje vredan umetnički naum.”


Doktor "D" 2012

Goran Marković

Doktor "D"

Beogradsko dramsko pozorište
Režija: Goran Marković
Dramaturg: Ivana Dimić
Scenograf: Nebojša Veselinović
Kostimograf: Ljiljana Petrović
Kompozitor: Zoran Simjanović
Uloge:
D- Dragan Petrović Pele
Oficir - Pavle Pekić
Gazda - Slobodan Ćustić
Kurir - Dragiša Milojković
Ubavkić - Savo Radović
Slađana - Milica Zarović
Dragić - Slobodan Boda Ninković


Doktor "D" je priča o progonjenom čoveku koji se skriva i menja identitet, dok na kraju i sam ne poveruje da je nekodrugi.... Priča se oslanja na slične teme iz istorije knjićevnosti o promeni identiteta kakve su teme korišćene u Geteovom "Faustu", Stivensonovom "Dr. Džekil i Mr. Hajdu", pa i u Andrićevoj "Prokletoj avliji". Glavni lik ovve drame je, međutim, savremen i radnja drame je smeštena u današnje vreme, pa u pojedinim momentima i delovima zapleta preuzima ponešto od stvarnih istorijskih ličnosti i dramatičnih političkih događaja iz naše savremene istorije. Tako nam se može povremeno tokom drame učiniti da prepoznajemo neku konkretnu ličnost, zatim opet neku drugu, ali na kraju ćemo se uveriti da je protagonista ove drame fiktivan lik koji odražava piščevu težnju da pronikne u fenomen promene identiteta.
Da li će čovek prodati dušu đavolu da bi zadobio sva znanja, kao Faust, ili će sam na sebi eksperimentisati i pretvarati se u svoj animalni alter ego, kao doktor Džekil ili će budući progonjen biti primoran da menja identitet, pa će i postati neko drugi, kao doktor D.
U svakom od ovih slučajeva sama promena je uzbudljiva, neizvesna i stoga suštinski dramatična.


Pozovi "M" radi užitka 2011

Mirjana Bobić Mojsilović

Pozovi "M" radi užitka

Agencija Impressario
Režija: Mirjana Bobić Mojsilović
Kostimograf: Jasmina Grasi
Scenografija: Bora Bek
Igraju:
Snežana Savić
Katarina Žutić
Ivan Jevtović

Pozovi "M" radi užitka je priča o kurvanju, o nama danas i ovde. O našim životima koji su imitacije onoga o čemu smo sanjali, o nevidljivim rukama koje kroje našu nesreću, i o našem batrganju da preživimo.

To je tragikomična priča, priča o umetnicima u tranziciji, o dvema glumicama i jednom piscu koji se snalaze kako znaju i umeju u vreme sunovrata svih vrednosti.

Nekadašnja glumica Narodnog pozorišta, Olga Krunić,već zaboravljena i bez posla, za svog sina, mladog pisca, dramaturga, ima jednu verziju svog života – zarađuje tako što čita velike pisce u Udruženju slepih. Njen sin preživljava tako što piše reklame za jetrenu paštetu, i sanja da napiše dramu kojom će vratiti majku na scenu, i u kojoj će glumačku šansu dobiti i njegova devojka, takođe glumica bez posla.

Ali snovi su jedno, a stvarnost je sasvim drugo.
Zato svi lažu.


Kumovi 2012

Dušan Kovačević

Kumovi

Zvezdara teatar 
Režija: Dušan Kovačević
Scenograf: Nenad Brkić
Kostimograf: Marina vukasović Medenica
Uloge:
Ana: Danica Maksimović
Milan: Predrag Miki Manojlović
Kuma: Milica Mihajlović
Inspektor: Branimir Brstina
Vučko: Radoslav Milenković

“Kumovi” su neobična priča o prijateljstvu čoveka koji je ostao bez posla sa kerom iz obližnjeg parka koji, takođe, nema posao - otkriva nam pisac. - I ta priča počinje obično, kao sve priče koje će kasnije da se iskomplikuju i dobiju sasvim drugo značenje. U osnovi je triler i ne bih ga prepričavao, jer ću otkriti ko je ubica. Ono što me je pišući zanimalo, današnja je ekonomska i politička situacija u našoj zemlji. Ali ne ispričana na uobičajeni, politikantski način koji ima svoju trajnost i vrednost samo dok ta politička situacija traje...
Priča u svojoj osnovi jeste egzistencijalno-socijalna, ali da bi se odgledala i da čovek izlazeći iz pozorišta ne bi poželeo da skoči pod prvi autobus, otvorio sam prozor u taj mrak i pustio svetlost: a to je komedija. “Kumovi” imaju isti rukopis i istu likovnost kao sve što sam do sada uradio, liče na sve što sam napisao. Ovo je i omaž životinjskom svetu koji je od pamtiveka sa čovekom: koliko je čoveku dobro, toliko je i tim bićima koja su po predanju stvorena od istog tvorca. Dakle, želeo sam da vidim da li je moguće i da li će se to desiti, da ćemo jednog dana od sve muke svi - lajati.

петак, 3. фебруар 2012.

Crkve u Beogradu

Gradnja Saborne crkve Sv. arhangela Mihaila započeta je 1837, a završena 1840. godine po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Sagrađena je na temeljima stare crkve iz 1728. godine. Sabornu crkvu je projektovao pančevački graditelj A. F. Kverfeld. Arhitektonski je oblikovana u stilu klasicizma, sa elementima baroka, kao jednobrodna građevina sa visokim zvonikom na zapadu.
Opremanje i dekorisanje unutrašnjosti izvedeno je između 1841. i 1845. Duborezni pozlaćeni ikonostas izradio je vajar Dimitrije Petrović. Unutrašnjost crkve, kao i ikone je oslikao Dimitrije Avramović, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 19. veka, formiran pod uticajem bečke umetničke akademije i nazarenskih shvatanja u crkvenom slikarstvu.
Saborna crkva u Beogradu spada među najveće crkvene građevine podignute u Kneževini Srbiji. Vezuje se za prelomnu etapu u razvoju srpske umetnosti 19. veka i njeno približavanje zapadnoevropskim tokovima. Značajna je i kao katedralni hram grada za koji su vezani mnogi istorijski događaji iz prošlosti Beograda i Srbije.

Arhitektura Beograda - stambene zgrade

Zgrada na uglu Tadeuša Košćuška i Cincar Janka preko puta Kalemegdana.


четвртак, 2. фебруар 2012.

Harold i Mod - 2010

Kolin Higins
Harold i Mod
Beogradsko dramsko pozorište

Režija - Milan Karadžić
Dramaturg - Milena Depolo
Scenograf - Geroslav Zarić
Kostimograf - Jelena Stokuća
LICA:
Mod - Milena Dravić
Harold - Petar Benčina
Gđa Čejzn - Vesna Čipčić
Mari sobarica - Ivana Nikolić
Doktor - Ljubomir Bandović
Sveštenik - Slobodan Ćustić
Inspektor Bernard - Dragan Petrović Pele
Silvija - Jelisaveta Orašanin
Roz - Danina Jeftić
Nensi - Nađa Maršićević
Dopl inspektorov pomoćnik - Mateja Popović

Premijera predstave Harold i Mod odigrana je u Beogradskom dramskom pozorištu dva meseca posle izvođenja na Brodveju, 23.marta 1980. godine u režiji Paola Mađelija. U glavnim ulogama bili su Tatjana Lukjanova ( Mod ), Milan Erak ( Harold ), Žiža Stojanović ( gospođa Čejzn ). Posle smrti Milana Eraka, Harolda je igrao Slobodan Beštić, a predstava je bila na repertoaru do 2003. kada je preminula Tatjana Lukjanova.