Klaustrofobična komedija - 2015

Dušan Kovačević

Klaustrofobična komedija

Zvezdara Teatar

Premijera: 23.12.2015.

Režija         Darko Bajić

Uloge:
Sava odžačar               - Ljubomir Bandović
Nina Herbert               - Nevena Ristić
Vule milicioner           - Marko Janketić
Teja Kraj                     - Slavko Štimac
Vesela Kraj                 - Jovana Stojiljković
Leopold Važik            - Igor Grabovica
gospodin Grabinjski   - Vanja Janketić

Klaustrofobičnu komediju sam pisao pre trideset godina. Pisao sam je sa osećanjem da živimo u teskobi koja se prikriva povremenim otvaranjem prozora. Izlazak iz te naše teskobne kuće – domovine, u zemlje „slobode“ – najčešće u Italiju, bilo je osećanje odlaska na vikend zatvorenika osuđenih na život u komfornom zatvoru i pod budnim okom „jedne od najboljih evropskih policija“.

 Čovek može biti zaglavljen u liftu kao i u državi, kaže Sava odžačar u ulozi radničke sirotinje i tamnoputog Otela – čoveka zaljubljenog u život koji mu je nedostižan.

Podnaslov ove gorke komedije mogao bi biti i naslov: Pozorište potkazuje život. To je tačna i valjda jedina čestita strana potkazivanja kao želje za istinom.
Dušan Kovačević

Čuveni komad Kovačević je napisao 1986, a praizvedba je odigrana 1987.
- U to vreme "Zvezdara teatar" je sticao slavu s "Mrešćenjem šarana", bilo je to mesto gde si okupljao ekipu po svojoj meri… Bata Stojković je predložio da "Klaustrofobičnu…" radimo u Zvezdari, i tako je zapravo počela naša saradnja sa "Zvezdara teatrom". Eto, prošlo je 30 godina od pisanja "Klaustrofobične komedije", od predstave… I kad sam sada ponovo uzeo tekst u ruke, vidim - suštinski se gotovo ništa nije promenilo. Teskoba je tu. Klaustrofobija je ostala ista. "Čovek može biti zaglavljen u liftu kao i u državi", kaže Sava Odžačar, lik u komadu. Nije to pitanje prostora, to je stvar osećanja - kaže Kovačević.

Savu Odžačara, radničku sirotinju, tamnoputog Otela, zaljubljenika u život koji mu je nedostižan igra Ljuba Bandović (u postavci iz 1987. igrao ga je legendarni Bata Stojković).
- Sava Odžačar je naš odraz u ogledalu, podseća nas da smo narkomani navučeni na materijalno, na novac, na pogrešno - kaže Bandović.

U komadu zapravo šest lica traži pisca, a među njima nezaposleni pisac i prevodilac, Sava Odžačar, policajac-političar, balerina… Teja koga je nekad igrao Žarko Radić, a sada Slavko Štimac, ispisuje dramu svoga doba. I dok se njegova drama izvodi na pozorišnoj sceni, zbivanja iz njegovog života i doma se igraju u teatru da bi u datom trenutku balerina direktno sa scene pobegla u mračne beogradske ulice, potražila utočište u kontejneru gde će je pronaći Sava koji po kontejnerima skuplja hleb… Jedan od živopisnih likova je i Tejina sestra koja se, ne slučajno, zove Vesela, a koja u čitavom komadu krpi bratu čarape i okarakterisana je kao kratkovida jer vidi samo stvarnost…

 

Laki komad - 2015

Nebojša Romčević

Laki komad

Kulturni centar Čukarica

 Premijera: 17.12.2015. godine

Režija: Nenad Gvozdenović

Uloge:

Seka-                                   Mina Lazarević
Đorđe / General Popović -  Miodrag Rakočević
Ujna Dara-                          Snežana Savić
Ujka Rade -                         Rade Marković
Gospodin -                          Pavle Pekić
Drpgorani kreten -              Rade Marjanović

Laki komad je komedija koja govori o generalovom sinu, propalom intelektualcu koji se nije snašao u životu, zbog čega pored sebe ima nezadovoljnu ženu koja mu stalno zvoca. Glavnog krivca za svoju situaciju  pronalazi u ocu koji je, bez obzira na raskalašan život, uvek bio cenjen i poštovan u društvu.

Tematika komada je izuzetno aktuelna, ona prikazuje različite karaktere, odnose, ljude koji se zbog životnih okolnosti često „pogube“ u vremenu i prostoru. Tako dezjorentisani oni su spremni na sve (izdaju, prevaru, pa čak i ubistvo), kako bi se domogli novca i lepšeg života. Komedija u sebi krije našu surovu stvarnost i veoma ozbiljnu temu, i pokreće mnoga pitanja koja se tiču naših života, ali na jedan duhovit i komičan način.

Majstori majstori - 2015

Goran Marković

Majstori majstori

Pozorište Boško Buha Beograd

Premijera: 2.4.2015.

Režija:                                             Milan Karadžić

Uloge:

DIREKTORKA                                Milica Mihajlović

MIROSLAV                                      Uroš Jovčić

BOGDAN, zamenik direktora          Nebojša Ilić
GOCA, nastavnica engleskog jezika Borka Tomović
ĐORĐE, nastavnik srpskog jezika    Nemanja Oliverić
DUNjA, nastavnica matematike        Boba Latinović
HRISTINA, nastavnica biologije      Aleksandra Tomić / Andrijana Oliverić
SAVA, nastavnik oto-a                      Andrija Milošević
ŠILjA, nastavnik fizičkog                 Aleksandar Radojičić
ĆIRA, nastavnik umetnosti               Zoran Cvijanović
SERVIRKA I                                     Jelena Trkulja
SERVIRKA II                                    Katarina Marković
STOLE, domar                                  Miloš Samolov
VUKSAN, šef računovodstva           Nenad Nenadović
BOSA, daktilografkinja                    Anja Mit
KOLE                                               Vladan Dujović
MILOJE                                           Milorad Mandić
KEVA, spremačica u školi               Nada Sekulić
KEVIN SIN                                     Miloš Vlalukin
KEVINA SNAHA                           Bojana Ordinačev
ŠKOLSKI BEND I HOR
Konstantinos Patos, Marko Kizić, Milan Vasiljević, Miloš Klanšček, Nikola Ristić, Ognjen Mićović, Ognjen Orešković, Pavle Erić, Pavle Pavićević, Aleksa Božić, Andreas Rukovski, Boris Padorev, Lazar Petrović, Luka Mijatović, Uroš Najkić, Mihajlo Gajić, Veljko Knežević, Ana Tanasković, Anastasia Bigović, Anđela Hajduk Veljković, Isidora Milić, Jana Martinov, Jelena Blagojević, Lola Brčin, Mia Pavlović, Mina Nenadović, Sofija Dragoj, Tamara Remenski, Teodora Vujnović, Jelena Kosara, Katarina Čupić, Mia Đurić, Snežana Novčić, Staša Agatunović, Tamara Tomašević, Lara Polak 

Od filma do predstave

Prvi impuls da radimo „Majstore“ u Pozorištu Boško Buha dala nam je ogromna ljubav prema filmu Gorana Markovića. Posle smo tu istu ljubav otkrili i kod svih članova podele. Mnogima je to omiljeni film i znaju ga napamet, što je prilično olakšalo posao oko učenja teksta. Ljubav, odlično polazište, obećava uživanje u radu. Ipak, ona nije ostala jedini razlog iz kog smo odlučili da ispričamo „Majstore“ pozorišnim jezikom.

Na prvo čitanje, ovaj komad je komedija. Velika ansambl komedija, sa finom ironijom i specifičnim smislom za humor Gorana Markovića. Zbog toga ga volimo svi, i publika i mi.

Onda dolazi drugo čitanje, posle koga se oseti seta. Životi naših „malih“ junaka, nedostojnih dramske radnje, a tako velikih i važnih u sopstvenim očima, nisu više toliko smešni kada shvatimo da smo to i i mi sami. Ko sme da kaže da se nikada nije zaneo sopstvenim značajem toliko da je zaboravio zašto je zapravo tu?

Vremenska distanca dala je komadu još jednu dimenziju. Na treće čitanje, kada se setimo da je od filma do danas prošlo više od trideset godina, oseti se strah. Strah što se ama baš ništa nije promenilo, niti ima izgleda da će. Strah kada shvatimo da su učenici škole iz naše predstave rođeni krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, isto kada su rođeni i oni koji danas vode našu zemlju i odlučuju o našim životima. Zato je u našoj predstavi veoma važna uloga dece, đaka koji kao papagaji ponavljaju sve „bisere mudrosti“ koje su čuli od svojih nastavnika i koji na kraju ostaju žrtve njihovog nezadovoljstva i promašenosti.

Sve se to krije iza priče o ispraćaju jedne tetkice u penziju.

MAJSTORI U KUĆI

Majstore zatekoh
na krovu stare kuće
menjaju slomljen crep
majstori na krovu
majstori unutra
majstori, majstori
ko vas je zvao
zašto dirate moj crni krov
na kome stoji roda bela
na kome raste trava kudrava
moj krov u podnožju dugog veka
zašto ste mi kuću zauzeli
zašto ste napali
čekićima, ekserima
četkama, bojama
majstori, majstori
izlazite, pustite me
da sam kuću uređujem

Ne čuju oni
ukucavaju moje kosti
farbaju mojom krvlju
iznose iz mog srca
nameštaj stari
nepodnošljivi majstori
njih trideset sede na meni jednom

Doći će, kažu, čuven gost
loviće maglu po šumarcima
sa tvojom će se kućom sudarati
mora da bude kao iz bajke
evo tebi ogledalo
češljaj smeh u njemu
lice ti je poduprto
železnom tugom

Majstori, majstori
šta ste učinili
to nije moja kuća
to moj gost više nije
to više nisam ja

Aleksandar Sekulić (1937-2009)

Bizarno - 2013

Željko Hubač

"Bizarno"

Narodno pozorište Beograd i Šabačko pozorište

Premijera: 1.10.2013.

Režija:     Snežana Trišić

Uloge:      Igor Đorđević
                 Nikola Vujović
                 Miloš Đorđević
                 Sonja Milivojević
                 Suzana Lukić

Drama Bizarno je na Konkursu Sterijinog pozorja 2008. godine izabrana među pet najboljih i štampana u časopisu „Scena“. Iste godine je prevedena na engleski jezik i objavljena u specijalnom broju „Scene“ na engleskom jeziku. Prevedena je i na ruski, bugarski i poljski jezik. Praizvedbu je imala u Bosankom narodnom pozorištu u Zenici u martu 2010. godine, u režiji Petra Kaukova. Na regionalnom festivalu Pozorišta/kazališta u Brčkom, u konkurenciji autora sa ex-YU prostora (Mirko Kovač, Ante Tomić i dr), po odluci žirija kojim je predsedavala dramaturškinja iz Zagreba, Mani Gotovac, osvojio je Nagradu za najbolji dramski tekst. Drama Bizarno je štampana u autorovoj istoimenoj knjizi drama u izdanju KIZ „Altere“ Beograd i Šabačkog pozorišta.

Bizarno je crnohumorna fuga o smrti, koja se odvija na različitim nivoima jednog solitera u kojem žive narkomani, sponzoruše i mafijaši, a kroz koju provejava zanimljivo plasiran osećaj neizbežnosti tragičnog ishoda...

Nikol Estvanik Tejlor (Nicole Estvanik Taylor), Fuga o smrti (o dramskom tekstu Bizarno)
„American Theatre Magazin“, Njujork, februar 2010.

Lice - 2015

Aleksandar Galin

Lice

Atelje 212

Premijera: 22.12.2015.

Režija: Jelena Bogavac

Uloge:

Drankov:     Radoslav Milenković
Bratin:         Ivan Jevtović
Solovljeva: Aleksandra Janković
Olga:          Radmila Tomović 

Komedija o gubitku identiteta, bukvalnom i simboličnom, sa likovima koje prepoznajemo iz naše tabloidne štampe i „glamuroznih“ društvenih događaja, gorka, oštra, nadasve duhovita satira o tranziciji, i njenim herojima i žrtvama.
 Ono što ovu priču čini drugačijom od ostalih sa sličnom tematikom jeste što nije kao većina ispričana iz perspektive ''gubitnika'', odnosno običnih ljudi, nego iz ugla ''dobitnika'' za koje je pobeda preveliko breme koje je teško nositi.
Lice je komedija jednog od najuglednijih scenarista i dramskih pisaca starije generacije, Aleksandra Galina, o ćivotu "novih Rusa" - tajkuna i intelektualaca koji im služe.