Nušićevi Dani 2014

31. Nušićevi Dani 2014.

Dobitnik nagrade za životno delo

Vlasta Velisavljević

Najbolja predstava po oceni žirija:

Rođendan gospodina Nušića - Zvezdara teatar Beograd

Najbolja predstava po oceni publike:

Gospođa ministarka - Pozorište Boško Buha Beograd

Nagrada Milosava Buce Mirkovića za najuspešnije glumačko ostvarenje festivala:

Goranu Jevtiću za ulogu Živke u predstavi “Gospođa ministarka”

Ne šetaj se gola

Žorž fejdo 

Ne šetaj se gola

Pozorište Slavija

Režija: Veljko Mićunović

Uloge:
Ana Sakić
Vlasta Velisavljević
Milan Lane Gutović
Borivoje Nenić
Milan Tomić 

Kakav pogrešan i iščašen dan! U životu Vantruovih ovaj je dan ustao na “ levu“ nogu i navadio se na njih. Zapravo, njihovo jutro se produžilo i uveliko postalo dan... nisu se ni razbudili. Pogrešan, iščašen dan koji će im iščašiti život, još dok ne zađe vrelo pariško sunce.

Sve se događa brzo. Svi junaci ovog vodvilja su jakih crta, “ hudežestveni“ u komičkoj iskrivljenosti, preteranosti, neosvešćenosti. Ovi skorojevići su uistinu u problemu, bore se za vlastite interese i svaku sitnicu doživljavaju fatalno. Paradoksi se gomilaju velikom brzinom u situacijama koje im ne daju da predahnu. Svi su preostrašćeni, jer svi moraju da ispune ono što su zacrtali, baš tu, baš tog dana...

Anđeli čuvari - 2014

Staša Koprivica

Anđeli čuvari

Beogradsko dramsko pozorište

Premijera: 26.1.2014. godine

Režija: Veljko Mićunvić

Scenograf: Vesna Popović
Kostimograf: Dragica Laušević
Izbor muzike: Veljko Mićunović
Organizator: Marija Batinica
Inspicijent: Olivera Milosavljević

Uloge:
Raša: ....................Marko Živić
Aca: .....................Andrija Kuzmanović
Emilija Knežević: Ljubinka Klarić
Milica Knežević: .Anja Alač
Andrej Vacić: .......Miljan Prljeta
Maks: ..................Vladan Milić
Vukša: .................Slobodan Boda Ninković
Pera: ....................Milorad Damjanović
Stole: ...................Dejan Matić Mata

Zavodljivi zaplet priče o odbeglim robijašima koji čine dobro delo, poslužio je kao inspiracija priličnom broju vrsnih što teatarskih, što filmskih autora. Prvobitna verzija -  francuska komedija „Andjeoska kuhinja“ Alberta Husona, poslužila je Samjuelu i Beli Spevek kao potka za komad „Moja tri andjela“, praizvedenom na Brodveju 1953. u Morosko teatru (gotovo 350 izvodjenja). 
„Mi nismo anđeli“ je kultna američka filmska komedija, bazirana na tom tekstu, snimljena 1955. u režiji Oskarovca – Majkla Kertiza, po scenariju Ranalda MekDugala sa Hemfri Bogartom, Piterom Justinovim, Aldo Rejem i Bazilom Retbornom u glavnim ulogama. Četvrt veka kasnije Nil Džordan je pokušao da ponovi uspeh rimejkom po scenariju Dejvida Memeta, u kome su igrali Robert De Niro, Šon Pen i Demi Mur (1989.). Kontroverzni japanski reditelj Takaši Mike snimio je film 1993. zasnovan, takodje, na ovoj priči.
Staša Koprivica u svom dramskom prvencu – vraća ovu priču u pozorište, smeštajući je danas i ovde, medju likove i okolnosti protiv kojih je samo smeh lekovit.

Najbolji način da pobediš ono čega se plašiš jeste da mu se nasmeješ u lice. „Anđeli čuvari“ su moj pokušaj da se nasmejem u lice onome što mene, a verujem i mnoge druge na ovim prostorima tišti.  Nekako smo već odavno zaključili da nam je mentalitet nezgodan i da smo sami sebi krivi za sve, možda je sada trenutak da sami sebe počnemo da spašavamo i postanemo sopstveni Robin Hudovi u potrazi za pravdom koja nam nedostaje.

 

Hajduci - 2013

Branislav Nušić

Hajduci

Dadov, Beograd

 Premijera: 26.11.2013.

Adaptacija i režija: Darijan Mihajlović
Scenograf: Aleksandar Denić
Kostimograf: Dragica Lauševića
Kompozitor: Marko Marić 
Saradnik na adaptaciji: Tamara Jovanović
Organizator: Nevena Vučković
Asistent scenografa: Milica Stanković
Vizuelni identitet predstave: Marija Jevtić

Uloge:
Marko Živić
Lena Bogdanović
Miloš Samolov
Svetislav Goncić
Željko Maksimović
Muzičari:
Marko Marić
Nikola Ulemek
 

Reč reditelja
Već neko vreme, za istoriju kratko, kada se pomene Nušić i njegov komediografski opus pomislimo na ministarku, ožalošćenu porodicu, narodnog poslanika i ostale likove sveže ustanovljenog građanskog staleža države Srbije. Od samostalnosti Srbije stečene na Berlinskom kongresu stidljivo se razvija malograđanština, taj preko potrebni sastojak razvoja svakog društvenog sistema. Tako polako nastaju malograđani ili ekonomski niži srednji sloj, nastaju prvi izdanci proletera ili prve generacije industrijskih radnika. Srbija počinje da se vezuje uz veliki evropski brod. Srbija, naravno, danas nema treću generaciju industrijskih radnika, tako da nema ni klasičan proletarijat, ali se srednji stalež u onoj mladoj Srbiji još nekako i napravio. A onda, kada su počele da padaju bombe u Srbiji, taj se srednji stalež desetkovao u prvom i da bi onda u drugom ratu bio skoro sasvim uništen. Naša priča odnosi se na te ljude, na izmišljeno vreme posle tih ratova i velikih resetovanja Srbije. Šta je bilo posle sa gospođom ministarkom? Dali je preživela narodne sudove? Da li je kao i Žanka Stokić bila spakovana na jednu volovsku zapregu i izbačena na ulicu? Šta je bilo sa narodnim poslanikom? Da li je i on mogao da zadrži javno političko opredeljenje? Šta je bilo sa onima koji su pobegli, otišli i zašto Srbija u poslednjih stotinu godina započinje tri puta ispočetka da gradi svoj društveni sistem?
Kako je nekada izgledala škola, šta su učili ondašnji Srbi, o čemu su sanjali, šta je za njih bio napredak? Da li su bili bolji od nas danas? To je vreme kapetana Miše, Paje Bunde, gospodina Đoke Pavlovića, Gige Geršića, Fotije Iličića, Stevana Sremca, Lazar Komarčević,
Mileta Krpe, Rasinskog, Danice Marković, Mage Magazinović i naravno, vreme Ben Akibe. Nekako je to vreme, vreme velikana. Koliko god da se smejemo danas Nušićevim likovima, to znači samo da su mane ostale iste, a da li su nam i vrline ostale iste? Taj naš belle epoque je nestao nekako brutalno, naprasno, o tome i u predstavi inspirisano Nušićem, knjigom „Hajduci“ i njegovom autobiografijom.