Staklena Menažerija 2012

Tennessee Williams

Staklena menažerija

Narodno pozorište Beograd

Reditelj: Radoslav Milenković

Scenograf: Boris Maksimović

Kostimograf: Olga Mrđenović

Izbor muzike: Radoslav Milenković

Igraju:

Amanda Vingfild, majka: Olga Odanović

Lora Vingfild, ćerka: Bojana Stefanović

Tom Vingfild, sin: Aleksandar Đurica

Džim O Konor, gost: Mihailo Lađevac

Na njegovo prvo remek delo, "Staklena menažerija", uticalo je okruženje Sent Luisa. Tenesi je bio blizak sa svojom sestrom Rouz, kojoj je, pošto je optužila njihovog oca za seksualni napad, dijagnosticirana šizofrenija. Rouz je bila smeštena u mentalnu instituciju gde je i provela veći deo života. Kornelius i Edvina Vilijams su dali pristanak da Rouz bude podvrgnuta predfrontalnoj lobotomiji, što je i urađeno 1937. godine i što je kao rezultat imalo njenu invalicnost. Tenesi Vilijams je do kraja života patio zbog sestrine tragedije i nikada roditeljima nije oprostio što su dali dozvolu za operaciju. 

U Staklenoj menažeriji, Vilijams prikazuje siromašnu južnjačku porodicu koja živi u iznajmljenom stanu. U drami se govori o neuspehu dominantne majke, Amande, koja se zavarava sopstvenom romantičnom prošlošću, i njenog ciničnog sina, Toma, da obezbede udvarača za Loru, obogaljenu i bolno stidljivu Tomovu sestru, koja živi u nerealnom svetu, sa svojom kolekcijom staklenih životinja. 

Staklena menažerija ima neke biografske detalje. U priči, Tenesi Vilijams je Tom koji se bori da izdržavamajku i sestru nakon što ih je, godinu dana ranije napustio otac. Njegov način bekstva od stvarnosti je bioskop, u koji stalno odlazi da bi doživeo akciju i avanture. Na kraju i on zauvek odlazi, kao i njegov otac.

Staklena menažerija, Vilijamsov prvi pozorišni uspeh, izrasla je iz scenarija pod naslovom "Udvarač", koji je 1941. predao producentu Arturu Fridu u vreme kada je radio kao pisac za MGM. Za glavne glumce, Vilijams je imao na umu Etel Barimur za ulogu Amande i Džudi Garland za ulogu Lore. Fridu se scenario dopao, ali je šef MGM, Luis B. Majer, smatrao da priča nije dobra za film zato što nema srećan kraj. 

Amanda Vinfild, žena opterećena Plavim planinama sa jedne, i svojom ćerkom sa druge strane. Snažna, borac, u svemu ide do kraja. Ona je, kao i ostali likovi u komadu, negde na svom putu u potrazi za istinom.

Olga Odanović

Džim O Konor je simpatičan, običan mladić, baš onako kako piše u autorovoj didaskaliji. 

Mihailo Lađevac

Da je svet drugačiji, ja ne bih bila. Ali nije. Zato ja imam moj svet... On je proziran i čist. Kao komad stakla. Tu je mirno... Tu je ljubav... Tu sam svoja.
Bojana Stefanović

Tomas Vinfild je istrčao kroz vrata svoga doma, ostavivši zauvek majku i sestru, i pošao očevim stopama, pokušavajući da nađe "u kretanju ono što je izgubljeno u prostoru".

Aleksandar Đurica