Čovek je čovek - 2016

Čovek je čovek - 2. epizoda

Bertold Breht

Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin

Premijera: 20. 2. 2016.

Režija: Anđelka Nikolić

Igraju: Ivan Đorđević, 

            Nataša Ilin, 

            Daniel Kovačević, 

            Stefan Juanin, 

            Dejan Karlečik, 

            Ljubiša Milišić, 

           Jelena Šneblić Živković, 

           Jovan Torački, 

           Mirko Pantelić, 

           Zvonko Gojković,

          Miljan Vuković, 

          Sanja Radišić, 

          Vesna Varićak, 

          Snežana Kovačev Čelar 

Čovek je čoveku sudbina i za to vredi i umreti ili kako kaže jedan od Brehtovih likova u predstavi: Čovek je čovek samo kada je streljan.
Kroz priču o engleskoj kolonijalnoj vojsci između dva svetska rata u Indiji, Breht govori o večnoj ljudskoj brutalnosti i spremnosti da se odrekne sopstvenog imena i identiteta zarad pukog opstanka, par cigara ili par flaša piva. Tako Gali Gej postaje Džeraja Džip, njegov moral istrošilo je siromaštvo, a ljudskost je uništila želja da oseti moć…
Komad se bavi sudbinom jednog čoveka u njegovom mikro svetu u kome su smešteni osnovni činioci njegove egzistencije, ali i time kako to malo telo i njegova porodica funkcionišu u velikom sistemu, u međuzavisnosti. Probali smo sve da stavimo u izvestan odnos, onako kako je Breht napisao i u tom smislu smo verni  tekstu. Zanimljivo i tužno je što  je današnje vreme po osobenostima političkog sistema i vrednostima dosta blisko vremenu kada je tekst nastao, to je 1926. godina. Breht se u radovima dosta bavio kapitalizmom i fašizmom, vezom između ta dva pojma. Danas je na žalost ponovo aktuelan.

 

U Brehtovoj rečenici –  „Zna li se protiv koga ratujemo, ako nam treba pamuk onda protiv Tibeta,  ako nam treba vuna protiv Pamira“, sročen je Brehtov odnos prema istoriji, prema politici, ta racionaizacija strašne ideje ratovanja. Breht kao  uzrok svih ratova vidi ekonomske razloge što je tačno i u današnjem trenutku. Dok sada pričamo ne znamo koliko se ratova u ovom trenutku vodi. Jako je složeno razumeti ko protiv koga ratuje, u ime čega, ali u suštini iza svega stoji proizvodnja nekih dobara i nečija zarada. Potvrđuje se teza da je čovek kao pojedinac nemoćan ,a da je masa ta koja pravi moć. To jeste ironično, cinično, ali se potvrđuje u životu.