Julije Cezar - 2015

Julije Cezar
Vilijem Šekspir
Koprodukcija
Narodno pozorište Sombor
Grad Teatar Budva
Centar za kulturu Svilajnac

Premijera: 13. jul 2015 - Budva

Režija:                                Kokan Mladenović
Adaptacija i dramaturgija: Kokan Mladenović
Kostimografija:                  Tatjana Radišić
Scenografija:                      Marija Kalabić
Koreografija:                     Andreja Kulešević
Muzika:                             Irena Popović

Lica:   
Brut -                                        Sergej Trifunović
Marko Antonije/Julije Cezar - Saša Torlaković
Kasije -                                    Branislav Trifunović
Oktavija/Kaska -                     Marko Marković
Porcija/Kalpurnija -                 Jelena Minić

 

"Pišući o ubistvu Julija Cezara u rimskom senatu, 44. godine p.n.e, Šekspir, u stvari, ispisuje tužnu priču o krahu plemenitih revolucionarnih htenja, koja se, u sudaru sa ličnim interesima, vlastoljubivošću i pohlepom samih revolucionara, pretvaraju u svoju nakaradnu suprotnost. Junaci antičkog Rima, postaju, petnaest vekova kasnije, Šekspirovi savremenici, uronjeni u spletke i zavere elizabetanskog dvora, ali i savremenici našeg istorijskog trenutka u kome je moguće poslednje decenije naše aktuelne istorije posmatrati kroz prizmu likova i odnosa ’Julija Cezara’. Hoćemo li i nakon ove predstave verovati u revoluciju, ili ćemo shvatiti da je reč tek o pukoj zameni društvenih elita? Hoće li nam postati jasno da jedni te isti ljudi, bili oni u izobilnoj poziciji vlasti, ili u lagodnoj poziciji opozicije, upravljaju našim životima poslednjih dvadesetak godina, smenjujući se na lestvici vlasti, i idući gore-dole, kao na kakvom palanačkom karuselu.
Hoće li nam iznova prodati velike reči, držati zapaljive govore i nahuškati nas na još jednu pobunu na čijem će kraju „borba za opšte dobro“ prerasti u njihovu ličnu korist? Možemo li da prestanemo da verujemo u demokratiju ako nam se ona ruga u lice? Možemo li da trpimo autokratsku vlast samo zato što znamo da će jednog uzurpatora zameniti drugi? Možemo li da pristanemo na društva u kojima živimo, ako znamo da su zasnovana na laži? Možemo li da se borimo protiv laži, ako više ni sami ne znamo šta je istina?“
Kokan Mladenović