Srbija u slici: GIMNAZIJA U SMEDEREVU

GIMNAZIJA U SMEDEREVU 1904. - 2021.

Zgrada u kojoj se danas nalazi gimnazija je podignuta 1904.god. po projektu arhitekte Milorada Ruvidića. Veliki dobrotvor Smedereva Dimitrije Dina Mančić (1827-1882) zaveštao je testamentom deo svoga imanja sa kafanom zv. „Markićeva“ za podizanje Gimnazije smederevske. Testamentalni uslov izgradnje, bio je da se na zgradu stavi natpis „da je istu gimnaziju podigao on Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice“. Ovaj natpis je postavljen tek 2020. godine po završetku sanacije i rekonstrukcije objekta koji su započeti januara 2019. godine.

Ova zgrada je proširenjem i adaptacijom 1933/34.god. dobila današnji izgled, sa osnovom u obliku ćiriličnog slova P. Locirana je u centru grada i predstavlja jedno od najlepših zdanja građenih početkom XX veka u Smederevu. Oblikovana je u duhu akademizma, sa stilskom obradom i elementima neorenesanse i klasicizma. Kao arhitektonsko ostvarenje je vrlo značajna jer je odraz srednjoevropskih strujanja u arhitekturi s kraja XIX veka. Građena je simetrično, sa naglašenim centralnim delom i masivnom razuđenom atikom iznad krovnog venca. Zgrada je zidana od tvrdog materijala, opekom starog formata u krečnom malteru. Debljina zidova je od 45 do 60 cm. Krov je složene konstrukcije, pokriven biber crepom.

Od izvornog objekta skladnih i elegantnih proporcija (sa naglašenim ugaonim rizalitima), koncepcijski zasnovanog na doslednoj primeni principa pune simetrije i rustično obrađenim prizemljem, iznad koga je sprat bogato dekorisan vučenom i livenom plastikom izvedenom u duhu klasicizma, do danas je ostalo sačuvano samo krilo u Ulici Save Nemanjića. Tokom dogradnje velikog obima izvedene 1934-1935. godine, izgradnjom još jednog krila, masivnog centralnog rizalita sa glavnim ulazom i svečanom salom na spratu, i u skladu sa tim, uvođenjem nove-glavne ose simetrije, suštinski je promenjena izvorna funkcionalna koncepcija objekta. Neoklasicistički izveden, teški rizalit sa naglašenim stubovima i pseudobaroknom atikom ukrašenom muškom i ženskom figurom u poluležećem položaju, na antički način izvedenim, postao je glavna arhitektonska dominanta zgrade. Primena načela akademizma, ogleda se u doslednoj primeni strogog ritma i pravilnoj smeni punog i praznog, na objektu u celosti.

Sama škola je osnovana 1871. godine kao Realčica i radila je u prostorijama načelstva. Kasnije je Opština Gimnaziji ustupila zgradu koja je svojevremeno bila namenjena „Gornjoj“ osnovnoj školi koja je tu radila do 1929. Otvaranjem pune gimnazije i stalnim povećanjem broja učenika ponovo je nastao problem nedovoljnog školskog prostora. Gimnazija je tada koristila učionice Osnovne škole (gde je danas Gimnazija) i neke adaptirane prostore u drugim zgradama, pa je Opština odlučila da za Gimnaziju gradi novu zgradu. Formiran je posebni Fond i prikupljena sredstva, ali se s gradnjom odugovlačilo i na kraju odustalo. Banska uprava je 1930. za potrebe Gimnazije otkupila zgradu tadašnje Osnovne škole i od braće Rašića kupila susedno imanje čime je prošireno školsko dvorište i obezbeđen prostor za dogradnju novih učionica. Doziđivanje je završeno tek 1935.

Za vreme okupacije u II svetskom ratu, već na početku, zgradu Gimnazije su za svoje potrebe zauzeli Nemci a škola je radila u prostorijama Osnovne škole i nekim privatnim zgradama. Tada su učinjene i velike promene u sastavu nastavnika: neki raniji profesori su odvedeni u zarobljeništvo, drugi otpušteni iz službe. Te prve okupacione godine učenici su imali samo 44 radnih dana. Eksplozija municije u Tvrđavi znatno je oštetila i zgradu Gimnazije. Učenici i nastavnici nastojali su da iz ruševina iznesu i na sigurno sklone pojedine predmete iz školskih zbirki. Mnogi učenici starijih razreda su tada mobilisani u Nacionalnu službu rada.

Gimnazijska zgrada je za nastavu osposobljena tek za početak školske 1943/44. ali dva meseca kasnije u Gimnaziji je formirana bolnica za ranjenike a učenici su nastavu pohađali u prostorijama Okružnog suda i sali bioskopa. Odeljenja su bila spojena, imali su smanjen broj časova a jedanput mesečno učenici su dobijali pitanja a u martu polagali ispite. Aprila 1944. počela je redovna nastava ali ubrzo se dogodilo savezničko bombardovanje Smedereva pa je škola ponovo prekinula rad. Pri kraju rata Nemci su prilikom povlačenja iz besa zapalili zgradu Gimnazije kada je izgorelo jedno krilo i centralni deo zgrade.

Zgrada Gimnazije je popravljena tek za školsku 1947/48, kada je počela normalizacija nastavnog rada i drugih obrazovnih, društvenih, kulturnih i sportskih aktivnosti učenika. Sledeća rekonstrukcija zgrade je obavljena 1971. godine i posle toga 2019. godine.

Projekat renoviranja Gimnazije Smederevo praktično je započet 2016. sanacijom velelepne svečane sale koja je bila devastirana, za šta se škola obratila Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Potom se priča širila na energetsku efikasnost, fiskulturnu salu i školsko dvorište, a onda je grad podržao ideju za kompletnu adaptaciju i s tim projektom aplicirao kod Kancelarije za javna ulaganja, koja je opredelila oko 1,4 miliona evra.

Zamenjene su sve instalacije, mokri čvorovi, podovi, kompletna stolarija, ceo krov sa hidroizolacijom, restaurirana fasada, sređena fiskulturna sala sa svlačionicama, uključujući i školsko dvorište, okrečena cela škola, zamenjen kotao i još mnogo detalja. Kompletna rekonstrukcija jedne od najstarijih srpskih škola povratila je nekadašnju lepotu ovog zdanja, jer se težilo ka očuvanju autentičnosti, pogotovo na fasadi i stolariji. Urađeno je i nešto novo – u dvorištu škole, osim zamene svih podnih ploča i betoniranja terena, napravljen je jedinstveni atrijum s tribinama.

Autor fotografija Darko Veselinović

Fotografije je dozvoljeno da delite, umnožavate u svakom mediju ili formatu, za svaku namenu, čak i komercijalnu. Davalac licence nije ovlašćen da opozove ove slobode dok se pridržavate uslova licence.

Za veće formate od izloženih, kontaktirajte autora.