Valjevska bolnica - 2015

Valjevska bolnica

Dobica Ćosić

Kruševačko pozorište

Premijera: 14. 10. 2015. godine

Režija: Slavenko Saletović

Igraju:

Marko Živić
Andrijana Videnović
Milija Vuković
Dejan Cicmilović
Biljana Nikolić
Nebojša Vranić
Bojan Veljović
Nikola Pantović
Predrag Milenković
Nikola Rakić
Moma Radisavljević
Nenad Stanojević
Uroš Milojević
Milan Popović
Matija Ristić
Milica Tomašević
Marija Radojević
Jelena Orlović
Marija Vidaković
Bogdan Milojević

dramatizacija                         Branislav Nedić
scenograf                               Irena Kukrić
kostimograf                            Lara Popović
scenski govor                         Andrijana Videnović
scenski pokret                        Vera Obradović
muzika                                   Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič delovi 11 simfonije, G minor, opus 103
dizajn zvuka i tonski efekti    Stjepan Krušelj
dramaturg                               Marko Krstić
organizator                             Jovana Stojković

Kruševačko pozorište, CK "Vuk Karadžić" Loznica i Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini - Kosovska Mitrovica, radom na predstavi VALJEVSKA BOLNICA, prema trećem tomu romana Dobrice Ćosića VREME SMRTI, obeležavaju veoma važan jubilej iz istorije naše zemlje - stogodišnjicu Prvog svetskog rata.
Istovremeno, na ovaj način, dramatizacijom romana jednog od najznačajnijih pisaca 20. i 21. veka u Srbiji, odaje se počast čitavom njegovom opusu i ukazuje na neophodnost negovanja repertoara nastalom po delima srpskih klasika.
Ćosić na genijalan način piše poetsku istoriju srpskog naroda. U središtu romana su suštinska pitanja narodnog opstanka: život i smrt. Ovoj epohi Ćosić daje dva lica. U prvom planu su porazi i pobede srpske vojske i nesreće koje svaki rat nosi. U pozadini zbivanja su raskidi prijateljstava, ratni liferanti, izdajnici, epidemija pegavca.
VALJEVSKA BOLNICA je predstava koju neizostavno treba pogledati, jer smo zaokupljeni budućnošću, a budućnost je vreme koje pripada smrti. Nada dolazi iz prošlosti, samo iz dobra koje je bilo.

 

"To je, verovatno, jedan od najznačajnijih događaja u istoriji našeg naroda. Značajan jer su, nakon velike pobede protiv Austrougara 1914. godine, mnogi naši civili i vojnici stradali od vaši, odnosno od pegavog tifusa. To stratište je označilo novo poglavlje, ovoga puta u borbi protiv vaški", podsetio je u izjavi za Betu upravnik Kruševačkog pozorišta Branislav Nedić.

Kafanica, sudnica, ludnica - 2016

Kafanica, sudnica, ludnica

Brana Crnčević

Šabačko pozorište

Premijera: 10.3.2016.

Režija: Miroslav Trifunović

Lica: 

Moto, pa Srbin, pa opet Moto                                                Ivan Tomašević

Oto, pa Crnogorac, pa opet Oto                                             Vladimir Milojević

Ljilja, pa Bosanka, pa opet Ljilja                                           Aneta Tomašević

Napredni, pa Dalmatinac, pa Slovenac, pa opet Napredni     Slobodan Petranović

Nazadni, pa Ciganin-Rom, pa opet Nazadni                          Ljubiša Barović

Konobar, pa Mlado Makedonče, pa Neizlečivi                      Strahinja Barović

Udbaš. pa Tatko Makedonac, pa opet Makedonac                 Petar Lazić

Tanja, pa Sudijinica, pa opet Tanja                                         Ivana Jokić

Ruža, pa Daktilografkinja, pa opet Ruža                                Aleksandra Ristić

Miroljub, predratni gospodin, pa Advokat, pa Psihijatar       Siniša Maksimović

Milicioner, pa Policajac, pa Čuvar                                         Radivoj Kostadinović

Scenograf             Dragan Lazić

Kostimi                Selena Tomašević

Kompozitor         Vojislav Milutinović

Scenski pokret     Petar Pjer Rajković

Klarinet               Kosta Pavlović

Harmonika          Milivoje Robinić

Gitara                  Jakov Suvajdžić

Kontrabas            Željko Pajić 

 

Kafanica, sudnica, ludnica u režiji Ljubomira Draškića, scenografiji Vladislava Lalickog, uz plejadu glumačkih imena, Bata Stojković, Ružica Sokić, Neda Spasojević, Tanja Beljakova, Milutin Butković, Bora Todorović, Slobodan Aligrudić, Taško Načić i drugi...obeležila je važnu epohu Ateljea 212, svojim dugim
pozorišnim životom od 1965 do 1972 kada je na prepuruku GK SK Beograda skinuta sa repertoara, kako zbog svoje satiricnosti ne bi doživela jubilej i značaj 250 izvođenja.
U vremenu kada pozorište često gura glavu u pesak, kako bi pobeglo od imenovanja uzroka a ne pojedinačnih posledica, postavka ove satire ima višestruki značaj, a da bi se pojačala gorčina satire namerno smo posegli za songovima kao komentarima, koji pojačavaju važnost ovog poduhvata. Ogromnu zahvalnost na realizaciji predstave dugujem svim akterima , saradnicima, članovima porodice Crnčević. kao i ukupnom kolektivu Šabačkog pozorišta u kome režiram prvi put.
Miroslav Trifunović

Kroz desetak Brehtovskih songova, predstava po tekstu Branislava Crnčevića sa prepoznatljivim aforizmima, neobičan je  hod kroz vreme-od kafanice 70-ih, sudnice u vreme raspada bivše Jugoslavije do današnjice.
"Svojevrstan osvrt na sve devijacije društva tekst je tada bio, tako da mi mislimo da i danas mogu da se prepoznaju u tim aforizmima mnogi društveni činioci", kaže Vladimir Milojević, glumac Šabačkog pozorišta.
"To je kabaretsko-dramska, muzičko-farsična forma, tako da ti Brehtovski songovi daju upravo taj komentar, to poigravanje na sceni, što je plus na tekst koji postoji", kaže Miroslav Trifunović, reditelj predstave.

Julije Cezar - 2015

Julije Cezar
Vilijem Šekspir
Koprodukcija
Narodno pozorište Sombor
Grad Teatar Budva
Centar za kulturu Svilajnac

Premijera: 13. jul 2015 - Budva

Režija:                                Kokan Mladenović
Adaptacija i dramaturgija: Kokan Mladenović
Kostimografija:                  Tatjana Radišić
Scenografija:                      Marija Kalabić
Koreografija:                     Andreja Kulešević
Muzika:                             Irena Popović

Lica:   
Brut -                                        Sergej Trifunović
Marko Antonije/Julije Cezar - Saša Torlaković
Kasije -                                    Branislav Trifunović
Oktavija/Kaska -                     Marko Marković
Porcija/Kalpurnija -                 Jelena Minić

 

"Pišući o ubistvu Julija Cezara u rimskom senatu, 44. godine p.n.e, Šekspir, u stvari, ispisuje tužnu priču o krahu plemenitih revolucionarnih htenja, koja se, u sudaru sa ličnim interesima, vlastoljubivošću i pohlepom samih revolucionara, pretvaraju u svoju nakaradnu suprotnost. Junaci antičkog Rima, postaju, petnaest vekova kasnije, Šekspirovi savremenici, uronjeni u spletke i zavere elizabetanskog dvora, ali i savremenici našeg istorijskog trenutka u kome je moguće poslednje decenije naše aktuelne istorije posmatrati kroz prizmu likova i odnosa ’Julija Cezara’. Hoćemo li i nakon ove predstave verovati u revoluciju, ili ćemo shvatiti da je reč tek o pukoj zameni društvenih elita? Hoće li nam postati jasno da jedni te isti ljudi, bili oni u izobilnoj poziciji vlasti, ili u lagodnoj poziciji opozicije, upravljaju našim životima poslednjih dvadesetak godina, smenjujući se na lestvici vlasti, i idući gore-dole, kao na kakvom palanačkom karuselu.
Hoće li nam iznova prodati velike reči, držati zapaljive govore i nahuškati nas na još jednu pobunu na čijem će kraju „borba za opšte dobro“ prerasti u njihovu ličnu korist? Možemo li da prestanemo da verujemo u demokratiju ako nam se ona ruga u lice? Možemo li da trpimo autokratsku vlast samo zato što znamo da će jednog uzurpatora zameniti drugi? Možemo li da pristanemo na društva u kojima živimo, ako znamo da su zasnovana na laži? Možemo li da se borimo protiv laži, ako više ni sami ne znamo šta je istina?“
Kokan Mladenović

 

Iza kulisa - 2012

Iza kulisa

Michael Frayn

Pozorište Boško Buha - Beograd

Premijera: 9. maj 2012. godine

Režija: Jug Radivojević

Lica:     DALAS LOJD:               Aleksandar Radojičić
             POPI:                               Andrijana Oliverić
             TIM:                                Nenad Nenadović
             DOTI, KLAKET:             Katarina Marković
             GARI, RODžER:             Goran Jevtić
             BRUK, VIKI:                   Bojana Ordinačev
             BELINDA, FLAVIJA:      Jelena Trkulja
             FREDERIK, FILIP, ŠEIK Nemanja Oliverić
             SELSDON, PROVALNIK Miloš Vlalukin

dramaturg                  Ivana Dimić
scenograf                   Janja Valjarević
kostimograf               Adrijana Simović
scenski pokret            Igor Damnjanović
izbor muzike i efekti Vojin Ristivojević
dizajn svetla               Srđan Cvetković
izvršni producent       Tanja Perović
asistent scenografa    Nikola Nikolić
organizator                Tamara Milosavljević
inspicijent                 Miljan Miljanović
sufler                         Slobodan Popović

 

Engleski novelist i dramaturg Majkl Frejn (Michael Frayn) je 1982 godine napisao komediju "Noises off" koja je iste godine dobila nagradu "Lorens Olivije" za najbolju komediju godine. Deceniju kasnije, postavlja se na scenu prvi put u Srbiji u Ateljeu 212. 

  

Šta o predstavi kaže dramaturg i prevodilac Ivana Dimić:

Komad Majkla Frejna, „Iza kulisa“ prevela sam s engleskog 1991. pre dvadeset i jednu godinu, ako bi mu se dodelile antropomorfne osobine, ovaj prevod bi sad slavio punoletstvo. Tada sam ga prevela za potrebe pravljenja predstave u svom (tada) matičnom pozorištu, Ateljeu 212. Premijera je bila davne, strašne i burne 1992. godine u režiji Alise Stojanović i igrala ju je prva postava Ateljeovog ansambla. Predstava je bila uspešna i rado gledana, pa tako i dugoveka, igrala se 150 puta, sve do 26. decembra 2002.

A ove 2012. godine pozorište Boško Buha odlučilo je da postavi ovu predstavu sa svojim izuzetno darovitim ansamblom i Jugom Radivojevićem, koji sa sigurnošću, vedrinom i profesionalnim pouzdanjem režira ovaj komad komplikovan za postavljanje i divan za gledanje.

Majkl Frejn je napisao sa matematičkom preciznošću komediju o jednoj glumačkoj trupi koja u prvom činu priprema farsu, u drugom činu je na turneji izvodi, samo što tada mi gledaoci prisustvujemo događajima otpozadi, iza kulisa, da bismo u trećem činu ponovo gledali poslednje izvođenje farse koja se pred očima publike raspada zbog unutrašnjih sukoba trupe. To je ukratko sadržaj ove komedije o nekim ubogim glumcima od kojih su se pojedini proslavili u televizijskim sapunicama ili reklamama, a neki jedva da i znaju gde se nalaze. Da bi se, međutim, ova Frejnova komedija pretvorila u pozorišnu predstavu, ona zahteva vrhunske glumce, visoku koncentraciju i veliki trud, jer se svaki čin u postupcima, kao i u priči za nijansu razlikuje od predhodnog. Radnja drame polako, ali nezadrživo napreduje ka svojoj kulminaciji i zahteva veliku preciznost od autora i izvođača da bi se postigla lakoća i zabavnost u kojoj posle treba da uživaju gledaoci.

U nadi da će ova predstava dočekati izvođenja u kojima će pored gledalaca i glumci moći u njoj da uživaju završavam ovu belešku.

Čovek je čovek - 2016

Čovek je čovek - 2. epizoda

Bertold Breht

Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin

Premijera: 20. 2. 2016.

Režija: Anđelka Nikolić

Igraju: Ivan Đorđević, 

            Nataša Ilin, 

            Daniel Kovačević, 

            Stefan Juanin, 

            Dejan Karlečik, 

            Ljubiša Milišić, 

           Jelena Šneblić Živković, 

           Jovan Torački, 

           Mirko Pantelić, 

           Zvonko Gojković,

          Miljan Vuković, 

          Sanja Radišić, 

          Vesna Varićak, 

          Snežana Kovačev Čelar 

Čovek je čoveku sudbina i za to vredi i umreti ili kako kaže jedan od Brehtovih likova u predstavi: Čovek je čovek samo kada je streljan.
Kroz priču o engleskoj kolonijalnoj vojsci između dva svetska rata u Indiji, Breht govori o večnoj ljudskoj brutalnosti i spremnosti da se odrekne sopstvenog imena i identiteta zarad pukog opstanka, par cigara ili par flaša piva. Tako Gali Gej postaje Džeraja Džip, njegov moral istrošilo je siromaštvo, a ljudskost je uništila želja da oseti moć…
Komad se bavi sudbinom jednog čoveka u njegovom mikro svetu u kome su smešteni osnovni činioci njegove egzistencije, ali i time kako to malo telo i njegova porodica funkcionišu u velikom sistemu, u međuzavisnosti. Probali smo sve da stavimo u izvestan odnos, onako kako je Breht napisao i u tom smislu smo verni  tekstu. Zanimljivo i tužno je što  je današnje vreme po osobenostima političkog sistema i vrednostima dosta blisko vremenu kada je tekst nastao, to je 1926. godina. Breht se u radovima dosta bavio kapitalizmom i fašizmom, vezom između ta dva pojma. Danas je na žalost ponovo aktuelan.

 

U Brehtovoj rečenici –  „Zna li se protiv koga ratujemo, ako nam treba pamuk onda protiv Tibeta,  ako nam treba vuna protiv Pamira“, sročen je Brehtov odnos prema istoriji, prema politici, ta racionaizacija strašne ideje ratovanja. Breht kao  uzrok svih ratova vidi ekonomske razloge što je tačno i u današnjem trenutku. Dok sada pričamo ne znamo koliko se ratova u ovom trenutku vodi. Jako je složeno razumeti ko protiv koga ratuje, u ime čega, ali u suštini iza svega stoji proizvodnja nekih dobara i nečija zarada. Potvrđuje se teza da je čovek kao pojedinac nemoćan ,a da je masa ta koja pravi moć. To jeste ironično, cinično, ali se potvrđuje u životu.