Svet - 2015

Branislav Nušić

Svet

Koprodukcija Dom kultutre Staro Selo, dom kulture Kruševo

Režija:          Dejan Cicmilović
Igraju:          Goran Milanović,
                       Biljana Marjanović,
                       Jelena Stojadinović,
                       Andrea Vulijanac,
                       Zlatko Ilić,
                       Slađana Mihajlović,
                       Branka Šućur Stepanović,
                       Marko Bogdanović,
                       Ljiljana Vukojević, 
                       Milica Stoilković.
Scenografija: Slobodan Živković

Dok svet nije ušao u moju kuću, mi smo krasno živeli, svi smo se voleli, svi smo se poštovali... Znaš i sam. Ali kad svet naidje, a on poče da uradjuje i naredjuje, kao da i nije ovo moja kuća, kao i da nije ovo moja porodica. Prvo i prvo, svet je promenio mojoj ženi šešir; pa onda svet mi je izbacio iz sobe ovaj nameštaj i ovu fotelju, ona je sve do sada bila na tavanu. Pa je onda svet počeo da mi menja sluškinje; oterao mi prvo jednu, a doveo drugu; posle je oterao i tu drugu. Pa mi je onda svet doveo u kuću nekog učitelja muzike, pa ga je onda taj isti svet isterao; pa je onda svet detetu od petnaest godina - Jelkici - obukao dugu suknju, pa ju je posle opet taj isti svet skinuo; pa je, brate, taj isti svet i tebe oterao; pa mi je taj isti svet kćer zaprosio, pa svadbu pokvario.

Hodi, hodi, svete... Uđi, uđi u skrovište moje sreće; uđi, upravljaj, naređuj, čeprkaj, razrivaj!... (Na prozoru). Dođi, dođi, svete. Evo ima jedna kuća, u kojoj se srećno i mirno živi; ostavi, svete, svoje brige, pa dođi! Tuđom je kućom lakše upravljati no svojom, tuđu je brigu lakše brinuti no svoju; dođi, naređuj, raspoređuj, upravljaj, kad već nećeš da gledaš svoju brigu, kad ti je draža tuđa. (Dolazi pred rampu i govori neposredno publici). Dođite svi, svi...Gospodarite... Jedite svoj hleb, a vodite moju brigu... Hodite, vi gospe, vi komšike, vi prije, vi poznanice; dođite i donesite sve novosti iz tuđih kuća i razmenite ih ovde kod mene, pa s novim espapom, koji ovde u mojoj kući nakupujete, zađite dalje, zađite od kuće do kuće: ima još kuća, gde se mirno i tiho živi... Dođite, vi prijatelji, da me posavetujete: kako da živim sa ženom, kako da se oblačim, kako da vaspitavam decu i kako da ih udajem. Ja ću ih negovati, ja ću trošiti, ja ću se mučiti, a vi savetujte... Zašto ne? To je vaša briga!... Dođite, dođite svi, evo su i vrata i prozori širom otvoreni. Uđi, svete, uđi. Dođite, da prebrojite tanjire; dođite, da čujete šta sam danas ručao i da mi naredite, šta treba sutra da ručam; dođite, da mi zavirite u krevet, da vidite jesu li čisti čaršavi, dođite, da...(Zavesa lagano pada, ali njegov se glas i za palom zavesom čuje). Dođite, naređujte, raspoređujte, upravljajte, čeprkajte, razrivajte. Uđi, svete, uđi!