Palilulski roman - 2015

Branislav Nušić

Palilulski roman

Beogradsko dramsko pozorište

Premijera: 12.06.2015.

Režija: Egon Savin

Lica:   

Sima -              Petar Benčina
Jova -               Jovo Maksić
Jula -                Hana Selimović
Frau Lenči -     Olivera Viktorović Đurašković
Patrolka -         Slađana Vlajović
Vešerka -          Dobrila Ilić
Kuropatkin -    Slobodan Ćustić
Bandist -          Andrej Šepetkovski
Bandistovica - Sandra Bugarski
Svastika -        Milica Gojković
Živka -            Ivana Nikolić
Praktikant -     Dragiša Milojković
Žandar -          Boris Radmilović
Dečak -           Nemanja Pavlović

„Godišnjak Narodnog pozorišta u Beogradu za 1900-1903. najavio je „Palilulsku tragediju“ od Branislava Nušića. (...) Komad je prikazan na beogradskoj sceni tek 16.09.1909. pod naslovom „Iza Božjih leđa“, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. Pojavio se novi Nušić. Jovan Skerlić kaže da „u drami tek u poslednje vreme, u „Našim sinovima“ G. Vojislava Ilića i u interesantnom komadu G. Branislava Nušića „Iza Božjih leđa“ mi imamo prikaze, jednostrane i tamne, beogradskog života“ („Pisci i knjige“, Beograd, 1911). Milan Grol na kraju svog prikaza zaklјučuje da „težnja ka nagom realizmu, ma koliko da je on zapažen površno i ma koliko da je izveden šturo, od interesa je u novom Nušićevom komadu, i čini ono što je u njemu najbolјe i radi čega treba pisca ipak ohrabriti na nove pokušaje. Svojom većom bliskošću istinskom životu, komad „Iza božjih leđa“ je originalniji i zanimlјiviji od mnogih Nušićevih apstraktnih drama. (...) Ta istinitija i obeleženija beogradska boja u komadu dala je i glumcima gradivo za nekoliko zanimlјivih glumačkih tvorevina“ („Pozorišne kritike“, Beograd, 1931).
(...)Živko Milićević u predgovoru Nušićevim pripovetkama (SKZ, Beograd, 1928), kaže posle nabrajanja dramskih dela, da se „u ovome spisku, istina, nalaze i komadi čiji su rukopisi danas izgublјeni. Na repertoaru Narodnog pozorišta nekad prikazivani i ne jednom pre rata, oni su ostali neštampani i za vreme Velikog rata njihovi rukopisi su propali. Danas ih nema više ni arhiva Narodnog pozorišta u Beogradu, ni njihov pisac“.
(...)Radeći na rukopisu „Repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu 1864-1964“ u Arhivu Narodnog pozorišta pod brojem 789. našao sam prepise uloga komada „Iza Božjih leđa“.
(...)Broj lica na pozorišnoj listi odgovarao je broju uloga u rukopisu i trebalo je pažlјivo složiti i rekonstruisati komad“...

„Dorćol i Palilula dva su kraja naše prestonice, koja su pored svih regulacija, nivelacija, pa čak i tramvaja, sačuvali svoj naročiti i osobeni tip. Dorćol je još i danas okićen razvalinama dvora princip Evgenija, tamo je još srednjevekovna jevrejska mala, pa Jalija i one mračne kafanice, gde ribari provode duge noći kraj alaske čorbe i Cigana, koji im klečeći na zemlјi sviraju sevdalinske pesme. Tamo su još sve tri narodnosti: Jevreji, Srbi i Cigani, svaka odvojena i svaka u svom kvartiću. Stara ciganska kolonija dorćolska, već se prilično raselila ili možda i zato izgleda razređena, što su se potomci starih Cincara, predstavnika beogradske čaršije, izmentuli i stara svoja prezimena zamenili novima.
Palilula je već drugačija. Tamo živi jedan i jednostavan narod koji se zove Palilulci. Tamo nema te odvojenosti kao na Dorćolu. I Čeh i Švaba i svaka vera i svaka narodnost, čim se naseli u Palilulu i posedi tamo malo, gubi svoju narodnost i pretvara se u Palilulca.
Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.
Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.
Branislav Nušić
(Odlomak iz pripovetke „Paliluski roman - istina iz beogradske Palilule“, po kojoj je nastala drama „Iza Božjih leđa“. U Beogradu 1905).