Duge noći i crne zastave 2015

Dejan Stojiljković

Duge noći i crne zastave

Narodno pozorište Niš, 

Šabačko pozorište i 

Centar za kulturu Smederevo

Reditelj: Ivan Vuković

Igraju: Zoran Karajić, Oliver Šukletović, Aleksandar Marinković, Dejan Cicmilović, Miloš Vojnović, Vladimir Milojević, Strahinja Barović, Sanja Krstović, Ivana Jokić, Nataša Stanković, Marjan Todorović, Siniša Maksimović, Ljubiša Barović, Borivoj Božanić, Aleksandar Mihailović, Petar Lazić i Nikola Breković.

Proleće 1386. godine. Granice Srbije potresaju upadi osmanlijskih pljačkaških hordi. U jednom takvom prepadu, brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pograničnog manastira ukradu kivot čija je sadržina poznata samo srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Lazar odlučuje da pošalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja – svog kuma, topličkog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, čuvenog mačevaoca Ivana Kosančića. Njima se pridružuje i mladi, svojeglavi vitez Miloš Obilić, koji je zaprosio ruku najmlađe Lazareve kćeri.

Trojka kreće u potragu prateći krvavi trag pljačkaša – od Lazareve prestonice Kruševca do Prilepa gde ih čeka stari prijatelj, kraljević Marko Mrnjavčević. U Prilepu nalaze trgovca starinama za koga se priča da je u dosluhu sa demonima. U isto vreme, silna osmanlijska vojska čeka utaborena kod Serdike, a kada glasovi predaka šapnu na uvo emiru Muratu da je kucnuo čas, on se odlučuje na pokret. Prvo na udaru je pogranično utvrđenje Pirot, čiji je kapetan Lazar Musić, knežev rođak, rešen pre da umre nego da Osmanlijama preda tvrđavu.

Na samoj granici hrišćanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim noćima, bitka za kapije Evrope može da počne.

Prema rečima reditelja Vukovića, koji je i direktor Narodnog pozorišta u Nišu, “vrtimo određena pitanja kao nacija, jako mnogo puta u poslednjih par decenija, pošto smo se re-izmišljali, tražeći oslonac u istoriji, ali na jedan vrlo površan način”.
 
- Zato ova predstava, na neki svoj način, ali ne preambiciozno, treba da kaže nešto novo o našem mitu i koliko je on zanimljiv i koliko ima potencijala za povezivanje nekih današnjih pitanja sa prošlošću - kazao je Vuković.
 
Reditelj dodaje da predstava povezuje konkretne istorijske podatke sa pozorišnim “šta bi bilo kad bi bilo” pitanjem, “ne robuje podeli na zle Turke i dobre Srbe”, a tematizuje i “pitanje tereta donošenja istorijskih odluka spram moći istorijskog toka koja prevazilazi snagu pojedinica i vladara”.