Zvezdara teatar Beograd
Uloge:
Isa, bivši šofer kamiona i šlepera za prevoz obuće. Obišao planetu, nekoliko puta, razvozeći fabričke proizvode po celom svetu. Čudom preživeo naade desperadosa, kad su pljačkaši bili "bosonogi ali dobro naoružani razbojnici", otimajući mu cipele, čizme, patike, klompe, papuče, sandale: Slobodan Ninković
Veseli, proveo radni vek pokraj prese za lepljenje obuće. Od silnih "lepkovih isparenja" oboleo od "lakiranih pluća"; svira kad govori, a u policiji registrovan kao "težak narkoman" i čovek sklon skokovima u bunare: Dragan Petrović.
Rada kuvarica, kuvala za četiri hiljade radnika kad je fabrika radila "punom parom". Ceo život provela kuvajući, i na kraju umire gladujući: Ljiljana Dragutinović
Gosti, posetioci fabrike "Lizo", zainteresovani za sudbinu "nesrećnih radnika".
Menadžerka i voditeljka razapeta između najnovijeg "vlasnika fabrike", štrajkačai želje da pomogne "nesrećnim ljudima": Sonja Kolačarić
Gospodin Maldiv, vlasnik jedne od najmoćnijih marketinških i televizijskih kuća "Maldiv prodakšn". Ime dobio po sopstvenoj priči, kada je sam posle rođenja došao kući peške: Milorad Mandić
Dva radnika, asistenti televizijskog rialiti šoa "Pobediće moj broj", i zečevi pogrebnog preduzeća "Skoči zeko, hop, hop, hop": Ivan Janketić i Goran Đudić.
Dušan Kovačević
Život u tesnim cipelama 2011
Režija: Dušan Kovačević
Scenograf: Nenad Brkić
Kostimograf: Marina Medenica
Organizator: Dragiša Ćurguz
Scenograf: Nenad Brkić
Kostimograf: Marina Medenica
Organizator: Dragiša Ćurguz
Planeta Zemlja 2010. godine 21. veka, 3. milenijuma Nove ere Vremena poznatog po "tesnim cipelama"
Predstava u dva čina.Uloge:
Radnici, štrajkači glađu u propaloj fabrici za proizvodnju letnje i zimske obuće"LIZO". Steva predsednik štrajkačkog odbora. Od kako zna za sebe uvek je bio "neki predsednik". U teškim danima štrajka glađu, preuzeo svu odgovornost za sudbinu "uništene fabrike" i živote prijatelja radnika: Nenad Jezdić.
Zlata, dvadeset i pet godina bila sekretarica direktora. Da im je samo morala da zapamti imena bilo bi previše...Nije se udavala zbog silnih obaveza, mada joj je Steva oduvek bio 2posebno drag":Zlata Petković
Isa, bivši šofer kamiona i šlepera za prevoz obuće. Obišao planetu, nekoliko puta, razvozeći fabričke proizvode po celom svetu. Čudom preživeo naade desperadosa, kad su pljačkaši bili "bosonogi ali dobro naoružani razbojnici", otimajući mu cipele, čizme, patike, klompe, papuče, sandale: Slobodan Ninković
Veseli, proveo radni vek pokraj prese za lepljenje obuće. Od silnih "lepkovih isparenja" oboleo od "lakiranih pluća"; svira kad govori, a u policiji registrovan kao "težak narkoman" i čovek sklon skokovima u bunare: Dragan Petrović.
Rada kuvarica, kuvala za četiri hiljade radnika kad je fabrika radila "punom parom". Ceo život provela kuvajući, i na kraju umire gladujući: Ljiljana Dragutinović
Menadžerka i voditeljka razapeta između najnovijeg "vlasnika fabrike", štrajkačai želje da pomogne "nesrećnim ljudima": Sonja Kolačarić
Gospodin Maldiv, vlasnik jedne od najmoćnijih marketinških i televizijskih kuća "Maldiv prodakšn". Ime dobio po sopstvenoj priči, kada je sam posle rođenja došao kući peške: Milorad Mandić
Dva radnika, asistenti televizijskog rialiti šoa "Pobediće moj broj", i zečevi pogrebnog preduzeća "Skoči zeko, hop, hop, hop": Ivan Janketić i Goran Đudić.
Dostojovski je pisao o nevoljama obespravljenih, ugroženih, poniženih, odbačenih, zaboravljenih ljudi širokih, odnosno, suženih, uskih, tesnih duša. Život u tesnim cipelama sraslim za stopala jedva da je još život. Nedostaje mu sve ono što životu jednog čoveka daje ljudski profil i dostojanstvo.
Nekoliko radnika propale, ili prodate fabrike obuće štrajkujući glađu brani fabriku, jer je ova fabrika obuće ono što su oni svojim dugogodišnjim radom stvarali. Novom tranzicionom strategijom radnici su lišeni svega što su godinama stvarali, i sada su samo oronuli, manje ili više, razgrađeni, zazidani branioci svoje bivše fabrike (scenografija Nenad Brkić).
Onoga koji je fabriku na volšeban način kupio, a radnike ostavio na cedilu – ne vidimo. Kao lažno božanstvo on je odsutno prisutan, i tako nevidljiv vlada našim životima. U drugom delu Kovačevićeve tragikomedije skriveni vlasnik uvodi uporne branioce fabrike obuće u jednu vrstu virtuelne stvarnosti. Oni lagano nestaju, umiru kao glumci jednog od mnogih rijaliti šou-a. Nestaju kao što je nestala i sintagma radnička klasa, i kao što se lagano gubi i reč radnik! Gde smo, koliko nas ima, kuda smo se uputili, to su Kovačevićeva pitanja, a ono što na sceni vidimo autor naziva poraznom šifrom lutanja i izgubljenosti. Da li smo toliko ludi, ili smo tek malčice zalutali! Ono što Kovačević vidi kao život „najnižih bića“, kao očaj i nesreću, traje po njemu, poslednjih osamdesetak godina, ali svejedno, mi još uvek ne znamo niti prepoznajemo objedinjene snage koje bi Srbiju spasile!
Muharem PervićOnoga koji je fabriku na volšeban način kupio, a radnike ostavio na cedilu – ne vidimo. Kao lažno božanstvo on je odsutno prisutan, i tako nevidljiv vlada našim životima. U drugom delu Kovačevićeve tragikomedije skriveni vlasnik uvodi uporne branioce fabrike obuće u jednu vrstu virtuelne stvarnosti. Oni lagano nestaju, umiru kao glumci jednog od mnogih rijaliti šou-a. Nestaju kao što je nestala i sintagma radnička klasa, i kao što se lagano gubi i reč radnik! Gde smo, koliko nas ima, kuda smo se uputili, to su Kovačevićeva pitanja, a ono što na sceni vidimo autor naziva poraznom šifrom lutanja i izgubljenosti. Da li smo toliko ludi, ili smo tek malčice zalutali! Ono što Kovačević vidi kao život „najnižih bića“, kao očaj i nesreću, traje po njemu, poslednjih osamdesetak godina, ali svejedno, mi još uvek ne znamo niti prepoznajemo objedinjene snage koje bi Srbiju spasile!
Нема коментара:
Постави коментар