понедељак, 6. децембар 2010.

Obredne povorke u religijskom ponašanju Srba


 

Obredne povorke predstavljale su deo religijskog ponašanja Srba.Bio je to način nastojanja srpskog seljaka da se uspostave povoljni ili izbegnu nepovoljni odnosi sa natprirodnim silama.

 


Raznim magijskim radnjama, načinom odevanja, pesmama i igrama učesnici su se trudili da stupe u kontakt sa onostranim, da pokrenu ili zaustave delanja onostranog ili privole onostrana bića na saradnju ili pak odstupanje.

Religijsko ponašanje je bilo u skladu sa religijskim mišljenjem, to jest poimanjem onostranog. Onostrano kod Srba, predstavljalo je sinkretizam paganske i hrišćanske vere.

 

 
Osnovne funkcije ovakve vrste religijskog ponašanja bile su da obezbede plodnost kako ljudi, tako i stoke i njiva, ali su imale i lustrativnu funkciju, da sačuvaju narod, stoku i njive od nepovoljnih uticaja onostranog i atmosferskih nepogoda.

Za svaku povorku su postojali posebni predmeti, odevanje, pesme i igre, ali je plodnost u svakoj od njih bila centralni motiv i cilj.
 
 

Obredne povorke imale su i sociološki značaj. Naime predstavljale su način da se mladi zabave, oproste prethodne nesuglasice i svađe, a pomirenja su bila česta.

  

Bili su to trenutci kada su slobodnija ponašanja društveno prihvatljiva.
 
Bele poklade padaju uoči uskršnjeg posta. Cela ta nedelja se naziva bela nedelja, a bele poklade su njen vrhunac. Postojalo je više povorki, a uglavnom su povorke činili muškarci koji su bili maskirani i u svadbene povorke. Dešavalo se da jedna povorka drugoj otme mladu.
  

Povorke su svraćale u svako dvorište. Cilj ovakvih povorki je bio obezbeđivanje plodnosti u letnjem delu godine u kome se ubiraju plodovi njihovog rada, a od kojih je zavisio život tokom naredne godine. Pokladare su darivali jajima.

  

Uspešni pokladari su imali pomoćnike koji su nosili ta silna jaja. A bilo je i kajgane.

Prema verovanju u tom periodu je naročita opasnost pretila od veštica, te su se mladići mazali belim lukom, pravili buku, a najefikasniji metod zaštite bile su vatre.

  

Opalije su paljene u centru sela i njih bi preskakali mladići. Imale su lustrativnu moć i čistile su vazduh od nečistih sila.
  

Ovaj običaj u Lozoviku su pre pet godina počeli da oživljavaju učenici osnovne škole koji su uz puno strpljenja i ljubavi odvajali i po nekoliko sati dnevno za ove aktivnosti. Maske su pravili isključivo od prirodnih materijala, pridržavajuči se osnovnih formi. Ukrašavanje i kombinacija detalja je ostavljena njima za iskazivanje kreativnosti.

U Lozoviku, 9. marta 2008. godine.

 


Нема коментара:

Постави коментар