Sumnjivo lice 2012

Branislav Nušić

Sumnjivo lice

Jugoslovensko dramsko pozorište

Reditelj: Jagoš Marković

Scenograf: Jagoš Marković

Kostimograf: Stefan Savković

Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović

Asistent režije: Tara Lazarević

Lilika 2012

Dragoslav Mihailović

Lilika

Akademsko pozorište "Promena"

Reditelj: Sonja Petrović

Igra: Maja Nikolić

Profesor mentor: Boris Isaković

Železara počinje sa radom

Koks za Železaru Smederevo je stigao u luku. Železara bi trebala da počne sa radom sredinom aprila do kada će stići i ruda gvožđa za visoku peć koja posle 9 meseci tihog hoda treba da počne sa radom.
 

Boing - Boing 2012

Mark Kamoleti

Boing - Boing

Zvezdara teatar Beograd

Reditelj: Predrag Stojmenović

Asistent reditelja: Milica Gojković

Adaptacija teksta: Branislava Ilić

Uloge

Bernard: Vuk Kostić

Žaneta: Jelena Gavrilović

Berta: Marina Vodeničar / Jelisaveta Orašanin

Robert: Viktor Savić

Žaklin: Nada Macanković

Žudita: Borka Tomović

Boing Boing je klasični vodvilj francuskog pisca Marka Kamoletija. Premijeru je doživela 10. decembra 1960. u Théâtre de la Comédie-Caumartin, Paris i prikazivala se neprekidno 19 godina. U Londonu je postavljena 1962. na Vest Endu u Apollo theatre. Premijeru na Brodveju je doživela februara 1965. u  Cort Theatre. 1991. godine je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najizvođenija francuska predstava na svetu.

Čigra - 2012

Viktor Lanu

Čigra

Zvezdara Teatar Beograd

Žаn - Мilаn Lаnе Gutović

Žak - Igоr Đorđević

Rеditеlј:  Bоžidаr Đurоvić

Scеnоgrаf:  Bоžidаr Đurоvić

Kоstimоgrаf:  Маrinа Меdеnicа

Kоmpоzitоr:  Vlаdimir Маrkоvić

Оrgаnizаtоr:  Nаdа Dеndа

Prеvоd sа frаncuskоg:  Ivаnа Dimić

Inspiciјеnt:  Duškо Аškоvić

Suflеr:  Drаgаn Rаdunоvić

Мајstоri svеtlа:  Мilоmir Dimitriјеvić  Vlаdimir Rаdојеvić

Мајstоr tоnа:  Nikоlа Јоvоvić

Gаrdеrоbеri:  Lidiја Nikоlić  Јеlеnа Dunjić

Rеkvizitеr:  Мiоdrаg Теšоvić

Deliblatska peščara

Deliblatska peščara ili Banatski pesak, je jedinstvena peščara u Evropi, a nalazi se u Vojvodini, u južnom Banatu. Peščara zahvata oblast površine od oko 300km², čije su glavne peščane mase elipsoidnog oblika okružene plodnim lesnim poljoprivrdnim površinama. Ovaj jedinstveni spomenik prirode proteže se između leve obale Dunava I jugozapadnih padina Karpata.

Crkva Uspenja presvete Bogorodice

Iznad Smedereva, već puna dva milenijuma, današnje tzv. Karađorđevo brdo služilo je kultu. Tu je bio paganski hram sa rustičnom boginjom Nikom. Njega su otkopali Nemci posle 1921. godine kada su pristupili uređivanju svog vojničpkog groblja u Smederevu. Tom prilikom je iskopan jedan deo vinograda Luke Likića, advokata. Taj teren je poravnjan i na njemu je prvo sazidana kuća za čuvara groblja koju je 1957. godine preuredio akademski vajar Selimir Jovanović za potrebe svog ateljea. Nemci su naišli na temenje jednog omanjem rimskog okruglog zdanja koje je imalo oko 7 metara u prečniku. Temelji su predstavljali ostatke nekog paganskog hrama davno srušenog. Tokom izvođenja radova Nemci su naišli i na jednu dosta visoku figuru, koje je predstavljala neko krilato božanstvo, možda Apolona ili neku drugu mitsku ličnost. Nadjeni predmeti i skulptura boginje Nike su nestali tokom rata i samo se pominju u pisanim dokumentima. Prema tome, ovde se radi o najstarijim antičkim sakralnim spomenicima nađenim u Samom smederevu u blizini stare grobljanske crkve, gde je kako se vidi u antičko vreme bilo neko svetilište. Arhitektura prestola i cele crkvene zgrade upućuje da je objekat zidan od materijala, koji je ranije pripadao drugim građevinama. Pod u oltaru i u pevnicama izveden je rimskim opekama sa žigovima. Jedan deo ovih cigli Nemci su odneli iz Smedereva i njima patosali staze oko opasane pećine u bašti svoje ambasade.