недеља, 21. јул 2013.

Zvezdana prašina - 2011

Ustanova kulture "Vuk Karadžić" Beograd
Dušan Kovačević
Zvezdana prašina

Režija:            Marko Đurić
Scenograf:      Marija Stojković
Kostimograf:  Ivana Stanković
Uloge:
Marko:     Janko Cekić
Jelena:     Verica Nikolić
Ivan:        Slobodan Roksandić
Kaća:       Jelena Stajkovac
Rođaka:  Dušica Novaković
Kum:       Marko Milanović
Mladi ljubavnici stalno menjaju svoje partnere da bi ustanovili da je potraga za ljubavlju večna i da idealan partner ne postoji. Za muškarce je nužno rešenje imati ružnu ženu, koja opasno kuva i razmaženu ljubavnicu s kojom je avantura zagarantovana; a za žene je nužan izlaz dosadan muž koji obavlja sve prljave poslove u kući i ljubavnik avanturista. U potrazi im pomažu kuma i kum koji imaju svoj koncept braka i veze koji je još ekstremniji i društveno neprihvatljiviji, ali prirodniji – iskoristi partnera i beži.
UK"Vuk Karadžić"

субота, 20. јул 2013.

Opera ultima - 2013

Novosadsko pozorište
Opera ultima
Po Bomaršeovim delima "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba"

Režija:                                         Kokan Mladenović
Dramaturg:                                 Kata Đarmati
Scenograf:                                   Marija Kalabić
Kostimograf:                               Marina Sremac
Kompozitor:                                 Irena Popović
Scenski pokret:                           Andreja Kulešević
Muzički saradnik, korepetitor:  David Klem
Uloge 1. deo:
Grof Almaviva, zaljubljen u Rozinu: Eduard Sabo
Bartolo, doktor, Rozinin tutor:          Zoltan Širmer
Rozina, Bartolova štićenica, posle grofica:
                                                            Emina Elor
Figaro, berberin:                                Aron Balaž
Don Bazilio, profesor za pevanje:     Gabor Pongo
Cherubin d'amore:                             Ištvan Kereši
Sluškinje, vojnici, masa:
Agota Silađi, Livia Banka, Atila Giric, Gabriela Crnković, Tamaš Hajdu,
Daniel Husta, Daniel Gomboš, Atila Nemet, Judit Laslo, Emeše Nađabonji
Timea Lerinc, Arnold Pap
Uloge 2. deo:
Figaro berberin:                                 Aron Balaž
Suzan sluškinja, Figarova verenica: Agota Silađi
Grof Almaviva:                                  Eduard Sabo
Rozina, grofica:                                 Emina Elor
Marcelina, sluškinja:                        Livia Banka
Don Bartelo, spletkaroš:                  Zoltan Širmer
Don Bazilio, spletkaroš:                  Gabor Pongo
Cherubin d'amore:                           Ištvan Kereši
Don Kruzio, sudija:                         Atila Giric
Fanchette:                                       Gabriela Crnković
Sluškinje, vojnici, masa:
Tamaš Hajdu, Daniel Husta, Daniel Gomboš,
Atila Nemet, Judit Laslo, Emeše Nađabonji,
Timea Lerinc, Arnold Pap
Nastaje li umetnost kao naredba ili kao iskonska potreba? Gde se sreću ona i stvaran život? Ko koji obrise jedne a ko drugog?Je li život opera ili opereta ili pak brehtovski song u kojem se beskompromisno i neštedimice kosi sve što se pokositi mora. „Opera ultima“ vanserijsko je pozorišno delo, neka vrsta krika ali onog najglasnijeg, nastalog iz osećaja beznađa, rezignacije, iz osećanja da te ne poštuju, da ti vređaju elementarnu inteligenciju, da nisi vredan i da oduzimaju smisao postojanja. „Opera ultima“ je glumački krik, krik da se probudimo iako još ne znamo kako... 
Novosadsko pozorište
Radimo gotovo nemoguću stvar za dramsko pozorište: operu, to jest parodiju na operu "Seviljski berberin" u prvom delu sa svim pripadajućim pevanjem, gestikulacijama, masovnim scenama, koristeći sjajne vokalne mogućnosti koje je ansambl Novosadskog pozorišta pokazao već mnogo pua, dok je "Figarova ženidba" potpuno mračan kontrast svega toga, autorski projekat koji govori mnogo više o Srbiji danas, o položaju pozorišta u takvom društvu. "Seviljac" je tu da ozari, nasmeje i zabavi publiku, a drugi deo je tu da nas jako zabrine.
Kokan Mladenović, reditelj


Čudo u Šarganu - 2013

Narodno pozorište Užice
Ljubomir Simović
Čudo u Šarganu

Režija:            Iva Milošević
Scenografija: Gorčin Stojanović
Uloge:
Ikonija:                           Divna Marić
Gospava:                        Dragana Vranjanac
Cmilja:                            Bojana Zečević
Anđelko zvani "Ćora":  Branislav Ljubičić
Mile:                               Vahidin Prelić
Stavra:                            Slobodan Ljubičić
Prosjak:                          Svetislav Jelisavčić
Skitnica:                         Momčilo Murić
Jagoda:                          Ivana Pavićević Lazić
Vilotijević:                     Hadži Nemanja Jovanović
Islednik:                        Goran Šmakić
Manojlo:                        Dušan Radojičić
Tanasko:                       Nikola Penezić
"Skučeni vidici i siromaštvo duha bitno obeležavaju naše društvo. Osećanje promašenosti i prikaraćenosti proizvodi u ljudima zlobu i okrutnost ili infantilnu idealizaciju. Ako u Simovićevom komadu potražimo ogledalo naše današnjice, suočićemo se sa tragikomičnom slikom nas samih kao i ljudi koji su gotovo u potpunosti izgubili osećaj za lepo i dobro u sebi i u drugome, i sveli se na uživanje u patnji."
 teatar.rs

четвртак, 18. јул 2013.

Čudo u Poskokovoj Dragi - 2012

Narodno pozorište Subotica
Ante Tomić
Čudo u poskokovoj Dragi
Režija:                                  Snežana Trišić
Adaptacija i dramatizacija:  Maja Pelević
Scenograf:                            Ljubica Milanović
Kostimograf:                        Mirna Ilić
Kompozitor:                         Irena Popović Dragović

Uloge:
Jozo Poskok:                         Jovan Ristovski
Krešimir Poskok:                  Milan Vejnović
Branimir Poskok:                  Srđan Sekulić
Zvonimir Poskok:                  Marko Makivić
Domagoj Poskok:                  Luka Mihovilović
Lovorka:                                Minja Peković
Goran Kapulica:                    Miloš Milić
Ratko / svi ostali muškarci:  Đorđe Marković
Teta Rosa:                             Vesna Kljajić Ristović
Teta Bosa:                             Kristina Jakovljević
Mirta:                                    Jelena Mihajlović
Mirna:                                   Sanja Moravčić
Don Stipan / Mile Skračić / 
Sutkinjin muž:                       Zoran Bučevac
Sutkinja / 
sve ostale žene:                   Suzana Vuković
Svi ostali muškarci:            Vladimir Grbić, Branko Lukač
Ante Tomić je hrvatski književnik i novinar, završio je studije filozofije i sociologije na Filozofskom fakultetu u Zadru. Kao pisac, prvi put objavljuje u časopisu "Torpedo", a 1997. godine izlazi mu prva zbirka priča "Zaboravio sam gde sam parkirao". Njegov prvi roman "Šta je muškarac bez brkova" postigao je veliki uspeh i do sada je imao sedam izdanja. Tomić je dobitnik nagrade hrvatskog novinarskog društva za reportažu i kolumnu, a njegova dela se igraju na scenama brojnih teatara i po njima su snimani filmovi.
„Čudo u Poskokovoj Dragi", novi je roman Ante Tomića koji osebujnim humorom i nevjerojatno vjerojatnom pričom o Jozi Poskoku i njegovoj četvorici sinova zarobljenih u prostoru Zagore, zaboravljenih u vremenu koje ih mimoilazi – sigurno pronalazi put do kazališnih dasaka. Ovo je „čudo“ intrigantno i drugim medijima umjetnosti, pa tako i pokušaju uprizorenja, ne samo zbog vještog pripovijedanja i živopisnih likova, već i zbog dramaturškog modusa ispreplitanja događaja i „saplitanja“ radnje dinamikom „vrele krvi“ koje rezultira iznenadnim obratima i neočekivanim, dramatičnim situacijama. A upravo taj namjerni i promišljeni kaos u kojem te situacije mijenjaju žanrove od vodvilja, komedije, preko trilera, romana ceste i ljubavne priče pa sve do čuda – osigurava s jedne strane preciznu sliku vremena, prostora i u njemu zatočenih ljudi, a s druge pak ostavlja mogućnost da se ista priča u tom drugom mediju interpretira na više načina inzistirajući ili podcrtavajući neke od segmenata za koje se zbog prirode promjene odlučuje.
Željka Udovičić
Jozo Poskok, udovac u mentalnoj izolaciji po njegovima nazvane drage u kojoj „zakon ne štiti“, uzgaja, na svoju sliku i priliku, sinove Krešimira, Branimira, Zvonimira i Domagoja, sve nazvane, prirodno, po hrvatskim knezovima i kraljevima, uvjeren da to i jest domet i esencija ove obitelji. Jede se pura na sto načina i sve što uz to slijedi. Tada najstarijemu, Krešimiru, pada na pamet strašna i nadasve suvremena ideja – pronaći ženu. I sjeti se tako svoje davne, ratne ljubavi. Tada počinju „problemi“. Željka Udovičić