Lilika 2012

Dragoslav Mihailović

Lilika

Akademsko pozorište "Promena"

Reditelj: Sonja Petrović

Igra: Maja Nikolić

Profesor mentor: Boris Isaković

Železara počinje sa radom

Koks za Železaru Smederevo je stigao u luku. Železara bi trebala da počne sa radom sredinom aprila do kada će stići i ruda gvožđa za visoku peć koja posle 9 meseci tihog hoda treba da počne sa radom.
 

Boing - Boing 2012

Mark Kamoleti

Boing - Boing

Zvezdara teatar Beograd

Reditelj: Predrag Stojmenović

Asistent reditelja: Milica Gojković

Adaptacija teksta: Branislava Ilić

Uloge

Bernard: Vuk Kostić

Žaneta: Jelena Gavrilović

Berta: Marina Vodeničar / Jelisaveta Orašanin

Robert: Viktor Savić

Žaklin: Nada Macanković

Žudita: Borka Tomović

Boing Boing je klasični vodvilj francuskog pisca Marka Kamoletija. Premijeru je doživela 10. decembra 1960. u Théâtre de la Comédie-Caumartin, Paris i prikazivala se neprekidno 19 godina. U Londonu je postavljena 1962. na Vest Endu u Apollo theatre. Premijeru na Brodveju je doživela februara 1965. u  Cort Theatre. 1991. godine je ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najizvođenija francuska predstava na svetu.

Čigra - 2012

Viktor Lanu

Čigra

Zvezdara Teatar Beograd

Žаn - Мilаn Lаnе Gutović

Žak - Igоr Đorđević

Rеditеlј:  Bоžidаr Đurоvić

Scеnоgrаf:  Bоžidаr Đurоvić

Kоstimоgrаf:  Маrinа Меdеnicа

Kоmpоzitоr:  Vlаdimir Маrkоvić

Оrgаnizаtоr:  Nаdа Dеndа

Prеvоd sа frаncuskоg:  Ivаnа Dimić

Inspiciјеnt:  Duškо Аškоvić

Suflеr:  Drаgаn Rаdunоvić

Мајstоri svеtlа:  Мilоmir Dimitriјеvić  Vlаdimir Rаdојеvić

Мајstоr tоnа:  Nikоlа Јоvоvić

Gаrdеrоbеri:  Lidiја Nikоlić  Јеlеnа Dunjić

Rеkvizitеr:  Мiоdrаg Теšоvić

Deliblatska peščara

Deliblatska peščara ili Banatski pesak, je jedinstvena peščara u Evropi, a nalazi se u Vojvodini, u južnom Banatu. Peščara zahvata oblast površine od oko 300km², čije su glavne peščane mase elipsoidnog oblika okružene plodnim lesnim poljoprivrdnim površinama. Ovaj jedinstveni spomenik prirode proteže se između leve obale Dunava I jugozapadnih padina Karpata.

Crkva Uspenja presvete Bogorodice

Iznad Smedereva, već puna dva milenijuma, današnje tzv. Karađorđevo brdo služilo je kultu. Tu je bio paganski hram sa rustičnom boginjom Nikom. Njega su otkopali Nemci posle 1921. godine kada su pristupili uređivanju svog vojničpkog groblja u Smederevu. Tom prilikom je iskopan jedan deo vinograda Luke Likića, advokata. Taj teren je poravnjan i na njemu je prvo sazidana kuća za čuvara groblja koju je 1957. godine preuredio akademski vajar Selimir Jovanović za potrebe svog ateljea. Nemci su naišli na temenje jednog omanjem rimskog okruglog zdanja koje je imalo oko 7 metara u prečniku. Temelji su predstavljali ostatke nekog paganskog hrama davno srušenog. Tokom izvođenja radova Nemci su naišli i na jednu dosta visoku figuru, koje je predstavljala neko krilato božanstvo, možda Apolona ili neku drugu mitsku ličnost. Nadjeni predmeti i skulptura boginje Nike su nestali tokom rata i samo se pominju u pisanim dokumentima. Prema tome, ovde se radi o najstarijim antičkim sakralnim spomenicima nađenim u Samom smederevu u blizini stare grobljanske crkve, gde je kako se vidi u antičko vreme bilo neko svetilište. Arhitektura prestola i cele crkvene zgrade upućuje da je objekat zidan od materijala, koji je ranije pripadao drugim građevinama. Pod u oltaru i u pevnicama izveden je rimskim opekama sa žigovima. Jedan deo ovih cigli Nemci su odneli iz Smedereva i njima patosali staze oko opasane pećine u bašti svoje ambasade.

Đerdapska klisura

Dunavska klisura u oblasti Južnih Karpata -Transilvanijskih Alpa, između Golupca i Kladova. Dugačka je oko 100 km i najduža je klisura u Evropi. Čine je četiri klisure i četiri kotline. 

   

       1.       Golubačka klisura

       2.       Ljupkovska kotlina

       3.       Klisura gospođin vir

       4.       Donjomilanovačka kotlina

       5.       Klisura Kazan

       6.       Oršavska kotlina

       7.       Sipska klisura

       8.       Vlaško pontijska nizija

Mapa Đerdapske klisure

Na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na desnoj obali Dunava, nalazi se monumentalna srednjovekovna tvrđava. Neposredno pre ulaska u klisuru, Dunav dostiže širinu od 7 kilometara. Ta širina Dunava koja stvara utisak da ste na moru, koji se odjednom sužava na ulasku u klisuru i na čijoj desnoj strmoj obali stoje srednjovekovne zidine koje se stepenasto spuštaju do same površine reke, čine ovo mesto jednim od najlepših na celom toku Dunava.

Golubačka tvrđava pre restauracije - 2012. godina

Klisura Gospođin vir povezuje Ljupkovsku kotlinu na zapadu sa Donjemilanovačkom kotlinom na jugoistoku. Širina u najužem delu kod grebena iznosi 210 metara. Odlikuje je veliki broj virova po čemu je i dobila ime. Vrtlozi prave velika udubljenja u koritu, takozvane lonce koji dostižu i do 82 metra što je i najveća dubina u Đerdapu. Klisuru okružuju sa jedne strane planina Šomrda -Srbija, a sa druge strane Treskavac u Rumuniji.

Pogled sa grebena prema Lepenskom viru i Treskavcu

      Ispod sela Golubinje, na 974. kilometru Dunava, nastaje deo klisure poznat pod imenom Veliki kazan. To je svakako i najlepša je klisura, čije se vertikalne strane uzdižu i do 300 metara nad Dunavom, a potvrđeno je da mnogobrojni virovi sežu i do 90 metara u dubinu.

Pogled sa vidikovca ploče uzvodno prema zapadu

         

Sumrak u Velikom kazanu, pogled sa malog prilaza.

  
     

Veliki kazan

Na samom izlazu iz velikog kazana, nailazi se na suženje koje se zove Gvozdena vrata. Na tom mestu sa Rumunske strane se nalazi manastir “Mraconia”sa crkvom posvećenom Sv. Iliji. Veruje se da originalni manastir datira iz 1453. Posle više rušenja tokom vekova, najzad je potopljen izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1.

Manastir Mraconia

Pogled sa Malog Štrpca na stenu Decebal

Iz Velikog se ulazi u Mali kazan, koji je širok oko 300 metara i oivičen strmim liticama. Završava se na 966 kilometru Dunava, koji se zove Hajdučka vodenica. Pre izgradnje Đerdapske hidrocentrale, Dunav je u Đerdapskoj klisuri imao pad od 30 metara i brzinu protoka vode od 3 metra u sekundi.

Panorama sa Malog Štrpca

Pogled sa Malog Štrpca prema Decibalovoj glavi

Pogled sa grebena Malog Štrpca prema Oršavskoj kotlini

Pogled prema Oršavskoj kotlini

Sipska klisura je poslednja klisura u kompozitnoj dolini Đerdapa između Rumunije i Srbije. Karakteriše je stenovito dno sa brojnim stenama koje nadvisuju površinu dunava. Zbog toga Sunav pravi brojne brzake i virove na tom mestu. Klisura na jugu izlazi na Negotinsku krajinu i na Vlaško pontijsku niziju.