Dundo Maroje - 2009

Marin Držič

Dundo Maroje

Kruševačko pozorište

Premijera: 26. jun 2009.

Režija:                Kokan Mladenović 

Uloge

Dundo Maroje:	Milija Vuković*
Pomet:	Branislav Trifunović
Maro:	Nebojša Vranić
Ugo Tudeško:	Dušan Dule Jovanović
Bokčilo:	Bojan veljović
Popiva:	Dejan Tončić
Ondardo de Augusta:	Dragan Marinković
Laura:	Nikola Rakić
Petrunjela:	Miloš Samolov
Pere:	Boba Stojimirović
Baba:	Toma Trifunović
Krčmar:	Predrag Milenković
Muzičar:	Nikola Pantović

* Milija Vuković nije igrao u predstavi sa fotografija ispod.

Renesansnu komediju Marina Držića reditelj Kokan Mladenović postavio je u formi "pozorišta u pozorištu". Glumci kruševačkog ansambla stvaraju likove zatvorenika i čuvara u kazneno-popravnom zavodu u Kruševcu koji igraju Držićevog Dunda Maroja. Ovaj osobeni i provokativni rediteljski postupak označava drugačiji pristup u tumačenju klasične komediografije koji nadgradjuje komičke vrednosti teksta naročito na polju komedije situacije. Mladenovićev Dundo Maroje je blještavi primer nepretencioznosti čistog zabavljačkog teatra. Autori vešto, domišljato i razigrano pronalaze najrazličitije načine da zasmeju publiku, bez mistifikacija, nasilnih umetničkih ambicija i visokoparnih metafora.

"Dundo Maroje" Marina Držića, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića i izvodjenju ansambla kruševačkog pozorišta, je na 39. festivalu Dani komediji u Jagodini, osvojila četiri glavne nagrade: najbolja predstava prema oceni stručnog žirija, najbolja režija, najbolji kostim i najbolji mladi glumac.

Zvezdana prašina - 2011

Ustanova kulture "Vuk Karadžić" Beograd

Dušan Kovačević

Zvezdana prašina

Režija:            Marko Đurić

Scenograf:      Marija Stojković

Kostimograf:  Ivana Stanković

Uloge:
Marko:     Janko Cekić
Jelena:     Verica Nikolić
Ivan:        Slobodan Roksandić
Kaća:       Jelena Stajkovac
Rođaka:  Dušica Novaković
Kum:       Marko Milanović

Mladi ljubavnici stalno menjaju svoje partnere da bi ustanovili da je potraga za ljubavlju večna i da idealan partner ne postoji. Za muškarce je nužno rešenje imati ružnu ženu, koja opasno kuva i razmaženu ljubavnicu s kojom je avantura zagarantovana; a za žene je nužan izlaz dosadan muž koji obavlja sve prljave poslove u kući i ljubavnik avanturista. U potrazi im pomažu kuma i kum koji imaju svoj koncept braka i veze koji je još ekstremniji i društveno neprihvatljiviji, ali prirodniji – iskoristi partnera i beži.

UK"Vuk Karadžić"

Opera ultima - 2013

Novosadsko pozorište

Opera ultima

Po Bomaršeovim delima "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba"

Režija:                                         Kokan Mladenović

Dramaturg:                                 Kata Đarmati

Scenograf:                                   Marija Kalabić

Kostimograf:                               Marina Sremac

Kompozitor:                                 Irena Popović

Scenski pokret:                           Andreja Kulešević

Muzički saradnik, korepetitor:  David Klem

Uloge 1. deo:
Grof Almaviva, zaljubljen u Rozinu: Eduard Sabo
Bartolo, doktor, Rozinin tutor:          Zoltan Širmer
Rozina, Bartolova štićenica, posle grofica:
                                                            Emina Elor
Figaro, berberin:                                Aron Balaž
Don Bazilio, profesor za pevanje:     Gabor Pongo
Cherubin d'amore:                             Ištvan Kereši
Sluškinje, vojnici, masa:
Agota Silađi, Livia Banka, Atila Giric, Gabriela Crnković, Tamaš Hajdu,
Daniel Husta, Daniel Gomboš, Atila Nemet, Judit Laslo, Emeše Nađabonji
Timea Lerinc, Arnold Pap

Uloge 2. deo:
Figaro berberin:                                 Aron Balaž
Suzan sluškinja, Figarova verenica: Agota Silađi
Grof Almaviva:                                  Eduard Sabo
Rozina, grofica:                                 Emina Elor
Marcelina, sluškinja:                        Livia Banka
Don Bartelo, spletkaroš:                  Zoltan Širmer
Don Bazilio, spletkaroš:                  Gabor Pongo
Cherubin d'amore:                           Ištvan Kereši
Don Kruzio, sudija:                         Atila Giric
Fanchette:                                       Gabriela Crnković
Sluškinje, vojnici, masa:
Tamaš Hajdu, Daniel Husta, Daniel Gomboš,
Atila Nemet, Judit Laslo, Emeše Nađabonji,
Timea Lerinc, Arnold Pap

Nastaje li umetnost kao naredba ili kao iskonska potreba? Gde se sreću ona i stvaran život? Ko koji obrise jedne a ko drugog?Je li život opera ili opereta ili pak brehtovski song u kojem se beskompromisno i neštedimice kosi sve što se pokositi mora. „Opera ultima“ vanserijsko je pozorišno delo, neka vrsta krika ali onog najglasnijeg, nastalog iz osećaja beznađa, rezignacije, iz osećanja da te ne poštuju, da ti vređaju elementarnu inteligenciju, da nisi vredan i da oduzimaju smisao postojanja. „Opera ultima“ je glumački krik, krik da se probudimo iako još ne znamo kako... 
Novosadsko pozorište

Radimo gotovo nemoguću stvar za dramsko pozorište: operu, to jest parodiju na operu "Seviljski berberin" u prvom delu sa svim pripadajućim pevanjem, gestikulacijama, masovnim scenama, koristeći sjajne vokalne mogućnosti koje je ansambl Novosadskog pozorišta pokazao već mnogo pua, dok je "Figarova ženidba" potpuno mračan kontrast svega toga, autorski projekat koji govori mnogo više o Srbiji danas, o položaju pozorišta u takvom društvu. "Seviljac" je tu da ozari, nasmeje i zabavi publiku, a drugi deo je tu da nas jako zabrine.
Kokan Mladenović, reditelj