Kanjon Boljetinske reke

 

 

Zbog značaja u geologiji, ovaj mali kanjon je stavljen u prvi stepen zaštite, ali takođe i zbog bogatstva u flori i fauni. Tako na ovom malom prostoru su najznačajnije biljne zajednice jorgovana i graba. Ovaj mali kanjon koji je vrlo pogodan za obilazak nosi ime po reci koja protiče kroz njega. Boljetinska reka nastaje od dve reke koje se ulivaju jedna u drugu ispred sela Boljetin. Nakon prolaska kroz selo i ulivanja Ciganskog potoka u nju, ona se vrlo brzo uliva u Dunav i na kraju svog toka protiče kroz ovaj kanjon. Boljetinska reka je interesantna po tome što je gotovo uvek bila prisutna pastrmka u njoj.

Na kanjon se nastavlja još jedna geološka čitanka, a to je Greben sa još jednim arheološkim nalazištem pored poznatog Lepenskog Vira, a to je Vlasac. 

 

U vezi toga postoji sledeća priča:

Avgusta 2002. godine Srednju Evropu zadesilo je veliko nevreme, praćeno dugotrajnom i jakom kišom. Mnoge velike reke su podivljale, Dunav je nadošao kao nikad u poslednjih stotinu godina. Poplavljeni su mnogi gradovi kroz koje ova reka prolazi, mnoga naselja, polja i putevi koji se nalaze na njenoj obali. Kad god su uzvodne poplave tolike da dotok vode pređe količinu od 8000 kubnih metara u sekundi - (mereno kod reperne tačke na ušću Nere u Dunav!) - tada dispečeri na Hidroelektrani spuštaju prelivna polja da bi se sav višak nadošle vode, koji ne može da se preradi u struju, slobodno prelio preko brane.
Donjomilanovački ribari vole Vlasac jer je to jedino mesto na celom potesu od ušća Boljetinske reke pa do rta Grebena gde se može pristati i izaći iz čamca; ostali delovi obale su veoma strmi jer ih čine visoke stene koje se okomito spuštaju u vodu. Obala Vlasca ima usku peščanu plažu i proplanak u blizini trigonometrijskog stuba D64. Proplanak je mali, jedva da ima par kvadratnih metara, ali je ribarima dovoljan pa tu uvek neko od njih obnovi grubi drveni sto, i izgradi neku vrstu primitivnog skloništa od granja, koje im dobro dođe kada ih na reci iznenada uhvati nevreme. Dovezu se čamcem do obale, privežu ga za obližnju kvrgavu lipu, koja se, potkopana vodom, nagnula ka reci, i pod granjem skloništa sačekaju da nevreme prođe; a onda nazad na reku ...
Alasi na Vlasac češće izlaze iz tehničkih razloga nego iz ovih meteoroloških. Čine to kad god im se otkine neki od kamena koji je vezan za mrežu kao teg i pomaže da se ona drži na željenoj dubini. Tada alasi doteraju čamac do obale, privežu ga za lipu i po uskoj peščanoj plaži traže pogodan kamen koji bi okačili na mesto onog otkinutog.
Iz tih razloga je na obalu Vlasca, sredinom treće nedelje avgusta 2002. godine, dovezao svoj čamac i ribar Momčilo Đorđević. Vodostaj je bio izuzetno nizak pa je plaža na Vlascu bila otkrivena u širini od dobrih desetak metara. Izašao je iz čamca i nasukao ga na šljunak. Krenuo je peščanom obalom i pogledom je počeo da traži pogodan kamen. Prošao je pored jednog povećeg komada zagasito zelenkaste boje i mahinalno ga je zagledao, mada mu zbog veličine nije odgovarao. Bio je bočno okrenut i na strani koja je bila do pola zakopana u zemlji, uočio je neobično udubljenje. Okrenuo ga je i rukom očistio rupu od mulja: ukazala se savršena polulopta udubljena u kamenu! Da uzbuđenje bude veće, kada je kamen okrenuo na stranu, zapazio je neobične ureze koji su se, napunjeni muljem, jasno isticali na glatkoj pozadini.[4] Nešto dalje primetio je još jedan, sličan. I ovaj je imao poluloptasto udubljenje, ali je bio bez šara. U blizini je ležalo i jedno poveće, belo kameno jaje.Pokušao je da ga podigne, ali se pokazalo da je veoma teško.

Kanjon Boljetinske reke je nastao pre oko 160 miliona godina. Veliki tektonski poremećaji u dalekoj prošlosti ostavili su u ovom predelu a posebno u kanjonu Boljetinske reke u blizini ušća u Dunav značajne tragove savijanja, preplitanja i ukrštanja, najahivanja peščarskih i konglomeratskih slojeva stena različitih boja. Specifična karakteristika ovog rezervata prirode je prostorno smenjivanje različitih zajednica na malim rastojanjima, kako u kanjonu tako i na Boljetinskom brdu i lokalitetu Greben.

 

 E sad, osim po karakteristikama koje ovaj kanjon svrstavaju u prvi stepen zaštite, kanjon Boljetinske reke je vrlo interesantan po tome što u njemu čovek uporno pokušava da reguliše tok ove reke. Ovaj snimak iz 2019. godine je drugi pokušaj da se utvrdi obala reke u kanjonu. Više o svemu tome bi trebalo da zna neko ko vrši nadzor ovog prirodnog dobra u prvom stepenu zaštite. Zašto je od lepog rečnog korita napravljeno ovo, nije mi poznato, ali je reka ubrzo napravila ovo:

I sada je kanjon pun nekog građevinskog kamena koji ne pripada kanjonu niti je reka donela iz svog gornjeg toka, već je neko dovukao kamionima iz kamenoloma.

Tako da je sada kanjon koji je pod zaštitom države prepun šuta.

Atletska staza u Smederevskoj tvrđavi

 Atletska staza

u

Smederevskoj tvrđavi

Gde bi kraljici, kakva je atletika, bilo mesto ako ne u prestonici. Ako nekome to još nije jasno, objasniće gradonačelnica:

"izgled tvrđave izgradnjom staze nije narušen, te da stadiona neće biti, osim u slučaju održavanja pojedinih manifestacija kada će biti postavljane montažne tribine, dodajući da želi da završi tu priču". 

"Staza je izgrađena od 60 milona dinara donacije, od toga je tri miliona dao grad. Po njoj neće biti moguće voziti trotinete, rolere, šetati kućne ljubimce. Staza mora da se sačuva. To je bio prazan prostor i za izgradnju je dobijena dozvola od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture".

Blic 8.8.2020.

 Sada je sve jasno, izgled nije narušen, po skupo plaćenoj stazi ne može da se šeta svako jer staza mora da se sačuva, a ionako je tu bio prazan prostor. I tačka, sve je rešeno, staza može da se gleda i da se na taj način uživa u njoj. 

Ali da vidimo šta je bilo na tom "praznom prostoru".

Na snimku iz 2015. godine se vidi da je bila kružna staza koja nije bila ograđena i koju su mogli da koriste svi koji su želeli. Tu je dečije igralište, kao i pet nadstrešnica sa stolovima i klupama.

Snimak iz marta 2017. godine pokazuje da je prazan prostor prvo oslobođen od dečijeg igrališta.

Do oktobra meseca 2017. oslobođene su i "pečurke" sa stolovima i klupama, ali se posle zemljanih radova na stazi drvo još dobro, drži iako se sada nalazi unutar staze, a ne sa spoljašnje strane kao pre. 

Do februara 2018. godine, nema nikakvih promena, drvo i dalje odoleva, a vidi se i montažno klizalište koje oplemenjuje sredinu, a koje će narednih godina oplemenjivati prazan prostor na trgu u centru grada.

Već u aprilu 2019. godine prostor je oslobođen i usamljenog drveta kao i kompletne trave, tako da je to sada sasvim prazan prostor, ko se još seća da je tu nešto bilo, a staza je asfaltirana. 

U maju 2019. je ovaj prostor na kome je sada atletska staza omogućio održavanje viteškog spektakla "Bitka nacija". Ovakve i slične sadržaje Smederevska tvrđava u budućnosti neće moći da primi.

A u avgustu 2020. i tartan stiže, tako da je kraljica sportova dobila i svoju konačnu kraljesko crvenu boju. I ograda je tu, tako da se staza čuva, a za koga i za koje svrhe se čuva, to ćemo možda saznati, a možda i nećemo. Atletskoj stazi je zabranjen pristup zbog izvođenja radova, a hoće li ikada biti dozvoljen pristup bez kućnih ljubimaca, trotineta i rolera ostaje da se vidi.

 

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je u decembru 2011. godine izdao mere za izradu projekta atletske staze iz koga se vidi da se dozvoljava izrada projekta za sportski teren isključivo amaterskog karaktera. Takođe je navedeno da se ne dozvoljava postavljanje ograde oko staze, kao ni tribina trajnog ili montažno-demontažnog karaktera. A izgradnja pratećih prostorija za atletsku stazu je zabranjena.

Zahtev za dozvolu za postavljanje ograde je podnet, ali je odbijen.