Zla žena 2011

Jovan Sterija Popović

Zla žena

Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin

Režija: Egon Savin

Kostim: Lana Cvijanović

Uloge:

Graf Trifić - Jugoslav Krajnov

Sultana - Sanja Ristić Krajnov

Sreta čizmar - Jovan Torački

Pela / Persida - Sanja Radišić

Stevan poslužitelj - Dragomir Pešić

Provodadžija - Miljan Vuković

Muzički sastav "Melemi"

Ovo je komedija naravi koja na interesantan način ismeva ljudske slabosti i prikazuje i proučava borbu polova i nasilja u porodici, pre svega muža prema slobodoumnoj i samosvesnoj ženi. Postavljajući na scenu Zrenjaninskog pozorišta "Zlu ženu", reditelj Egon Savin otvorio je temu nasilja, u punoj složenosti uzročno posledičnih uslovnosti u kojima se zlostavljanje najbližih i najslabijih pojavljuje, održava i raste, u Sterijino doba kao i danas.

Pazarni dan 2010

Aleksandar Popović

Pazarni dan

Atelje 212 

Režija: Egon Savin

Scenograf: Marija Kalabić

Kostimograf: Marija Mirković

Kompozitor: Zoran Hristić

Dramaturg: Danka Sekulović

Uloge:

Potpukovnik Svetozar - Branislav Brstina

Gazda Bogoljub - Ljubomir Bandović

Mirićija, grudobolna - Milica Mihajlović

Jelka Kažiperka - Jelena Petrović

Darinka Šančinka - Anita Mančić

Puniša Puša Rsavac - Gordan Kičić

Marinko Šegra - Nikola Jovanović

Žarkić dupedavac - Nebojša Ilić

Potporučnik Andrijašević - Novak Simić

Dama - Marijana Dugalić

Žandari i oficiri 

 Jakov Jevtović, Marko Gizdavić, 

Bojan Hlišić, Novak Simić, 

Nemanja Vanović, Marko Vesić

Popovićeva drama nastoji da ispriča povest o genezi klasnog sukoba; dakako, namera je opsežna i neostvarljiva budući da je svedena samo na dijaloške diskurse, na analizu stanja u mikrosredini kakva je porodica bakalina i na repere koji se stiču u palanačkoj društvenoj klimi. Dakako, Popovićevi junaci iz grupacije graðanskog sveta brane pozicije, dok njihovi protivnici, članovi partije u ilegali, osporavaju mesto i dignitet klase na vlasti. Načelno govoreći, Popovićevi junaci posebno iz redova partije, frazeologijom i parolama ispunjavaju obavezu prema principima klasne borbe. Problem nastaje, međutim, kada se opšti principi prevedu na pojedinačne akcije, te se velike ideje komunizma pretvaraju u opskurne šićardžijske poteze nezrelih i nesvenih zanesenjaka.

Aleksandar Popović uzeo je da secira društvo u kome je živeo i umro, tako što je prikazao sarkastičnu sliku jedne davne Srbije, u nekoj davnoj Jugoslaviji, na jedan pazarni dan, u jednoj varoši, a na dan uspostavljanja Diktature kralja Aleksandra Karadjordjevića. Ideja tog diktatorskog Puča bila je da se ukinu politika i partije tako što će da se prekinu partijske borbe, da se ukine uticaj komunista i da se pojača nabujala nacionalistička Srpska strast, u već tada razjedinjenoj i faktički potlačenoj Jugoslaviji.

Puč Kralja Aleksandra, poznata ŠESTOJANUARSKA DIKTATURA, prikazana je kao trijumf logike najgorih pokvarenjaka u Armiji, koji su novu situaciju u kojoj je vojska i policija dobila posebnu ulogu sa mnogo moći – iskoristili su je – naravno – za privatne osvete i za privatnu kradju. Ova opasna, ali i kao i sve druge linije u komadu i predstavi, smešna i komična, predstavljena je briljantno sklopljenim likom Komandanta garnizona, Potpukovnika Svetozara i bravuroznom igrom neuništivog sarkasta Branimira Brstine. Njegova hladnokrvna mračna igra nasilja i osvete, uz korupciju i kradju, sve tobože, da zaštiti bolesnu sestru, ta igra bila je možda najmučnija istina o raspadu moralnih vrednosti, koju smo u predstavi Egona Savina videli. Jer – videli smo licemerje na delu, perfidnu strast za vlast bez poštovanja minimuma prava drugoga.

Ujež 2011

Branislav Nušić

Ujež

Srpsko narodno pozoriše Novi Sad

Režija: Radoslav Milenković

Scenografija: Juraj Farbi

Kostimograf: Jasna Badnjarević

Asistent režije: Dejan Sredojević

Producent: Elizabeta Farbi

Uloge:

G. Lazić - Dragomir Pešić

Gđa Lazić - Gordana Jošić Gajin

Dana - Jovana Mišković

Zare - Marko Savić

Ružica - Marija Medenica

Marković - Aleksandar Gajić

Sušić - Miroslav Farbi

Duško popović - Jugoslav Krajnov

Arsićka - Aleksandra Pleskonjić

Živanovićka - Sanja Mikitištin

Spasićka - Lidija Stevanović

Jankovićka - Milica Janevski

Petrovićka - Olivera Stamenković

Jelićka - Jelena Antonović

Sušićka - Gordana Kamenarović

Kovaljevska - Ljubica Rakić

Agent - Milovan Filipović

Sofi, služavka - Sanja Ristić Krajnov

Jovan poslužitelj - Rade Kojadinović

"Ujež" - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena je komedija apsurda u kojoj se plemenita ideja o ženskoj emancipaciji i zaštiti porodice od rušilačkih uticaja izrodila u svoju suprotnost, u rušenje porodice.

“Svaku uzvišenu ideju uvek prati i njeno izopačenje. Komedija se uvek bavi tim izopačenjem. U zemlji Srbiji, gde je tako nagao i vrtoglav skok iz obojaka u smoking i tako kratka distanca od čučavca do javne govornice na koju se penju takozvani javni radnici, komedija ne može izbeći tragičnu stranu smešnog kao ni komičnu stranu tragičnog. Predstava UJEŽ, traga za takvim amalgamom, na kakvom, uostalom, počiva svaki pažnje vredan umetnički naum.”

Doktor "D" 2012

Goran Marković

Doktor "D"

Beogradsko dramsko pozorište

Režija: Goran Marković

Dramaturg: Ivana Dimić

Scenograf: Nebojša Veselinović

Kostimograf: Ljiljana Petrović

Kompozitor: Zoran Simjanović

Uloge:

D- Dragan Petrović Pele

Oficir - Pavle Pekić

Gazda - Slobodan Ćustić

Kurir - Dragiša Milojković

Ubavkić - Savo Radović

Slađana - Milica Zarović

Dragić - Slobodan Boda Ninković

Doktor "D" je priča o progonjenom čoveku koji se skriva i menja identitet, dok na kraju i sam ne poveruje da je nekodrugi.... Priča se oslanja na slične teme iz istorije knjićevnosti o promeni identiteta kakve su teme korišćene u Geteovom "Faustu", Stivensonovom "Dr. Džekil i Mr. Hajdu", pa i u Andrićevoj "Prokletoj avliji". Glavni lik ovve drame je, međutim, savremen i radnja drame je smeštena u današnje vreme, pa u pojedinim momentima i delovima zapleta preuzima ponešto od stvarnih istorijskih ličnosti i dramatičnih političkih događaja iz naše savremene istorije. Tako nam se može povremeno tokom drame učiniti da prepoznajemo neku konkretnu ličnost, zatim opet neku drugu, ali na kraju ćemo se uveriti da je protagonista ove drame fiktivan lik koji odražava piščevu težnju da pronikne u fenomen promene identiteta.
Da li će čovek prodati dušu đavolu da bi zadobio sva znanja, kao Faust, ili će sam na sebi eksperimentisati i pretvarati se u svoj animalni alter ego, kao doktor Džekil ili će budući progonjen biti primoran da menja identitet, pa će i postati neko drugi, kao doktor D.
U svakom od ovih slučajeva sama promena je uzbudljiva, neizvesna i stoga suštinski dramatična.

Pozovi "M" radi užitka 2011

Mirjana Bobić Mojsilović

Pozovi "M" radi užitka

Agencija Impressario

Režija: Mirjana Bobić Mojsilović

Kostimograf: Jasmina Grasi

Scenografija: Bora Bek

Igraju:

Snežana Savić

Katarina Žutić

Ivan Jevtović

Pozovi "M" radi užitka je priča o kurvanju, o nama danas i ovde. O našim životima koji su imitacije onoga o čemu smo sanjali, o nevidljivim rukama koje kroje našu nesreću, i o našem batrganju da preživimo.

To je tragikomična priča, priča o umetnicima u tranziciji, o dvema glumicama i jednom piscu koji se snalaze kako znaju i umeju u vreme sunovrata svih vrednosti.

Nekadašnja glumica Narodnog pozorišta, Olga Krunić,već zaboravljena i bez posla, za svog sina, mladog pisca, dramaturga, ima jednu verziju svog života – zarađuje tako što čita velike pisce u Udruženju slepih. Njen sin preživljava tako što piše reklame za jetrenu paštetu, i sanja da napiše dramu kojom će vratiti majku na scenu, i u kojoj će glumačku šansu dobiti i njegova devojka, takođe glumica bez posla.

Ali snovi su jedno, a stvarnost je sasvim drugo.
Zato svi lažu.

Kumovi 2012

Dušan Kovačević

Kumovi

Zvezdara teatar 

Režija: Dušan Kovačević

Scenograf: Nenad Brkić

Kostimograf: Marina vukasović Medenica

Uloge:

Ana: Danica Maksimović

Milan: Predrag Miki Manojlović

Kuma: Milica Mihajlović

Inspektor: Branimir Brstina

Vučko: Radoslav Milenković

“Kumovi” su neobična priča o prijateljstvu čoveka koji je ostao bez posla sa kerom iz obližnjeg parka koji, takođe, nema posao - otkriva nam pisac. - I ta priča počinje obično, kao sve priče koje će kasnije da se iskomplikuju i dobiju sasvim drugo značenje. U osnovi je triler i ne bih ga prepričavao, jer ću otkriti ko je ubica. Ono što me je pišući zanimalo, današnja je ekonomska i politička situacija u našoj zemlji. Ali ne ispričana na uobičajeni, politikantski način koji ima svoju trajnost i vrednost samo dok ta politička situacija traje...

Priča u svojoj osnovi jeste egzistencijalno-socijalna, ali da bi se odgledala i da čovek izlazeći iz pozorišta ne bi poželeo da skoči pod prvi autobus, otvorio sam prozor u taj mrak i pustio svetlost: a to je komedija. “Kumovi” imaju isti rukopis i istu likovnost kao sve što sam do sada uradio, liče na sve što sam napisao. Ovo je i omaž životinjskom svetu koji je od pamtiveka sa čovekom: koliko je čoveku dobro, toliko je i tim bićima koja su po predanju stvorena od istog tvorca. Dakle, želeo sam da vidim da li je moguće i da li će se to desiti, da ćemo jednog dana od sve muke svi - lajati.